ručak

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ručak

ručak (српски, ћир. ручак)[уреди]

Именица[уреди]

ručak, м

Облици:

  1. ručka [1]
  2. rúčak, rȗčak Батања [2] [1]
  3. rúčak Суботица Помаз Ловра Деска [3] [1]

Значења:

  1. Ručak koji priređuje mlada mladoženjinoj rodbini osam dana posle veridbe. [1]
  2. Ručak koji se obavlja dan posle slave, pojutarje. [1]
  3. Ručak koji se priređuje za nove prijatelje u tazbini. Јамена[1]
  4. Ručak na koji dolaze jabučari. [1]
  5. Odvojen ručak verenika. [1]

Примери:

  1. Rȃznog mȇsa je bílo i ako je bȉo rúčak, bíla je sȕpa, pràsetina, a ako je vèčera bíla, ȍndak je bíla kìsela čórba. Нови Сад [1]
  2. Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čètir sȃta. [4] Меленци [1]
  3. Sȕpa je ȍbavezno za rúčak. [5] [6] [7] [4] Томашевац Бачинци Лаћарак Буђановци Мартонош Обзир Турија Ченеј Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Вршац Баранда Избиште Јасеново Врачев Гај Банатска Паланка [1]
  4. Nȅ zna ni rèzānaca da ùmēsi, ni da skȕva rúčak mȗžu svȏm. Шимановци [1]
  5. Mladi ponesu pogače, torte i drugo, a za njih mlada priredi „veliki ručak”. [1]
  6. „Slavanje” u Krašovana ima ove faze: „nanavečer, naplani, večera i porosi ručak”. [8] [8] Крашово [1]
  7. Kad je vreme ručku, verenici odlaze u stražnju sobu — „devojačku sobu”, gde ručaju i ostaju tamo sve dok prstendžije ne pođu kući. Ovaj odvojen, kako kažu na selu, „separatan ručak” mnogi verenici su kasnije proklinjali, jer su se zbog njega često kidale vereničke veze. [9] [1]


Синоними:

  1. užina [1]
  2. fruštuk [1]



Изрази:

  1. Idi traži ˜ tamo di si dosad bijo! ("u obraćanju ukućaninu koji nije došao u vreme obeda"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 85.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  8. 8,0 8,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 42.

Напомене[уреди]