rúčak
rúčak
rúčak (српски, ћир. ру́чак)[уреди]
Примери:
- Rȃznog mȇsa je bílo i ako je bȉo rúčak, bíla je sȕpa, pràsetina, a ako je vèčera bíla, ȍndak je bíla kìsela čórba. Нови Сад [1]
- Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čètir sȃta. [2] Меленци [1]
- Sȕpa je ȍbavezno za rúčak. [3] [4] [5] [6] Томашевац Бачинци Лаћарак Буђановци Мартонош Обзир Турија Ченеј Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Вршац Баранда Избиште Јасеново Врачев Гај Банатска Паланка [1]
- Nȅ zna ni rèzānaca da ùmēsi, ni da skȕva rúčak mȗžu svȏm. Шимановци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 85.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 129, 138, 152, 161.