ручак

ручак

ручак (српски, lat. ručak)[уреди]

Именица[уреди]

ручак, м

Облици:

  1. ручка [1]
  2. ру́чак, ру̑чак Батања [2] [1]
  3. ру́чак Суботица Помаз Ловра Деска [3] [1]

Значења:

  1. Ручак који приређује млада младожењиној родбини осам дана после веридбе. [1]
  2. Ручак који се обавља дан после славе, појутарје. [1]
  3. Ручак који се приређује за нове пријатеље у тазбини. Јамена[1]
  4. Ручак на који долазе јабучари. [1]
  5. Одвојен ручак вереника. [1]

Примери:

  1. Ра̑зног ме̑са је би́ло и ако је би̏о ру́чак, би́ла је су̏па, пра̀сетина, а ако је вѐчера би́ла, о̏ндак је би́ла кѝсела чо́рба. Нови Сад [1]
  2. Ра̑дени са̏мо и̏ма̄ду да ста̏не̄ду фру̀штук — у о̏сам са́ти, то је о̏бично; ру́чак — два́најст, а ја̀узна у чѐтир са̑та. [4] Меленци [1]
  3. Су̏па је о̏бавезно за ру́чак. [5] [6] [7] [8] Томашевац Бачинци Лаћарак Буђановци Мартонош Обзир Турија Ченеј Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Вршац Баранда Избиште Јасеново Врачев Гај Банатска Паланка [1]
  4. Не̏ зна ни рѐза̄наца да у̀ме̄си, ни да ску̏ва ру́чак му̑жу сво̑м. Шимановци [1]
  5. Млади понесу погаче, торте и друго, а за њих млада приреди „велики ручак”. [1]
  6. „Славање” у Крашована има ове фазе: „нанавечер, наплани, вечера и пороси ручак”. [9] [10] Крашово [1]
  7. Кад је време ручку, вереници одлазе у стражњу собу — „девојачку собу”, где ручају и остају тамо све док прстенџије не пођу кући. Овај одвојен, како кажу на селу, „сепаратан ручак” многи вереници су касније проклињали, јер су се због њега често кидале вереничке везе. [11] [1]


Синоними:

  1. ужина [1]
  2. фруштук [1]


Изрази:

  1. Иди тражи ˜ тамо ди си досад бијо! ("у обраћању укућанину који није дошао у време обеда"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 85.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 129, 138, 152, 161.
  9. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51.
  10. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
  11. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 42.

Напомене[уреди]