fruštuk
fruštuk
Именица
[уреди]fruštuk, м
Облици:
Значења:
- Prvi, jutarnji obrok. [1]
Примери:
- Lebac se uveče zamesivao, noću premesivao, a ranom zorom pekao da bude gotov do fruštuka, tj. doručka ( — Čr; CC; Sp) [ZPR; KSBan 284; LSp; RSB; TISS 8]. [2] [1]
- Za frùštuk nȃjviše vȍlim ìspržene slànine, pa jȍš kad odgóre ùdariš kòje jáje, nȇmaš bȍljeg. Бачинци [1]
- Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čètir sȃta. [3] Меленци [1]
- Nìje prȅči tèbi frùštuk neg mèni. [4] [5] [6] [3] [7] Фаркаждин Сусек Свилош Стари Сланкамен Суботица Пачир Мол Бечеј Турија Равно Село Змајево Госпођинци Силбаш Каћ Нови Сад Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Јасеново Ченеј Иванда [1]
- Pȓvom kad ustȁnemo, ȍdma glédimo da upȃlimo špȍret, da sprȅmamo frȕštuk. [8] Избиште Лаћарак Ново Милошево Батања [1]
- Bila je plȍča odozgȍr [na furuni] i skȕvamo frúštuk. Вршац Итебеј Избиште [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
- ↑ 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 232, 320, 350.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 134, 147.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 50.