ručka
Изглед
ručka
Именица
[уреди]ručka, ж
Категорије: об.
Облици:
- rȗčka Госпођинци [1], ру̏чка [2]
- rȕčka [2]
- rȕčka Сот Нештин Мартинци Голубинци Бољевци Товаришево [3] [2]
- rȕčka Моровић Сремска Митровица Бешеново Јарак Јаково Жедник Чуруг Змајево Мошорин Каћ Футог Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Радојево Ново Милошево Српска Црња Бока [4] [2]
- rȕčke [2]
- rȕčka [2]
- rȕčka Сремски Карловци [2]
Значења:
- Ručica čijim se okretanjem vadi voda iz bunara. [2]
- Manji drveni sud (obično od hrastovine) kojim se izmuljano grožđe sipa iz kade u frtalj, a iz frtalja u vozionicu. [2]
Примери:
- Sastoji se [šrafštok] iz glave, ručke i gvinta. [5] Вршац [2]
- Pȕstijō je rȕčke na becìklu. Лаћарак [2]
- Ȉmamo ònāj kvȅč, tȍ ȉma rȕčku [...], ȍndak tȕ ȉma tòčak, òkreće, a tȕ ȉma òna dvȃ váljka koja mȅlju, i ovàko ȍkolo ȉma sȁnduk ònaj, i tȏ se kvȅča. Бешка Сусек Свилош Суботица [2]
- Vataj sude za ručku da se ne opečeš. [6] Ченеј [2]
- Svȁ se ispèkla po rùkama kad je uvátila za rȕčku od tigánja, a lȇpo sam joj prèpravila kȑpu. [3] Бока Сот Мартинци Голубинци Лалић Нови Сад Радојево Српска Црња Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина [2]
- Dok je u prednjoj avliji bunar na ručku, a gdegde i na pumpu, arteški, dotle je u zadnjoj avliji bunar na đeram, s valovima kraj seka. Стапар [2]
- Ȉma i na rȕčku bunára. [3] Свилош Шуљам Јарак Платичево Прхово Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Суботица [2]
- Mȋ smo ìmali nàsred tog kȍsīšta tȗ je bìla rȕčka jèdna da ùvātiš. [7] Жабаљ Суботица Тител [2]
- Pùstio je rȕčke i, rȅko, néću mòći da pòorem svȅ sȃm. Бачинци Суботица [2]
- To je celo veslo dole što ide i ova drška do gore i ondak ručka ta što stoji. [8] Бачко Градиште Ђурђево [2]
Референце
[уреди]- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126, 172.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.