modla
modla
Именица
[уреди]modla, ж
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Metalna ili limena posuda različitog oblika u kojoj se peku kore za tortu, razne vrste kolača. Черевић[1]
- Na ročito iz rađen pred met raz ličitog ob li ka ko jim se ob li ku je te sto za sit ne ko lače. [1]
- Okrugla duboka posuda za pečenje hleba. [1]
- Drvce, štapić kojim se određuje razmak između četki na mreži, između komadića olova i sl. [1]
- Užlebljena letva kojom se određuje razmak između drvenih držača crepa. [1]
Примери:
- Donesi modlu u obliku srca, napravićemo rozlo srce. [2] [3] Ченеј Сот Шатринци Суботица Мартонош Дрљан Лалић Товаришево Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Кикинда Избиште Сефкерин Јасеново Кајтасово [1]
- U módli se pèče tȏrta. [3] Сивац [1]
- Zatim se to dobro u masti izmeša i saspe u dugačku modlu. [4] Сремска Митровица [1]
- Eh, da mi je jedna zvezdasta modla za gurabije. Бегеч [1]
- Ȍnda šápice òne, òne u módlama što se prȁve. Стари Сланкамен [1]
- U módle se nȁjviše stȁvlja tȇsto za sȉtne koláče, pa bȉdu ko krȗg, jel sȗnce, pa ìma zvèzdica i tàko raznorȃzni. Јаша Томић [1]
- Ne znam di sam metla modle za gurabije. [2] [3] Ченеј Пачир Турија Дероње Бачка Паланка Ново Милошево Српска Црња Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Вршац Јасеново Врачев Гај [1]
- Somborski lončari su proizvodili razne predmete: [...], „modlu za kuglof”. [5] Сомбор Черевић [1]
- Predmete od bakra čine: razne „modle” i činije za „kuglof”, te „vangle”, kotlovi (bakrači), cedila i kutlače. [6] [1]
- Módla, tȏ je ȉsto bílo zèmljano. Tȗ je kùglōv prȁvila i mìlibrot. [3] Мартинци Чортановци Сомбор Госпођинци Нови Бечеј Житиште [1]
- Módle plèhane za lȅbac i na žèravicu. [3] Житиште [1]
- Očisti modlu da metem da ispečem lebac. [2] [3] Ченеј Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Конак Иванда [1]
- Osobito kuhinjsko posuđe su „modle”, gvozdene, nešto dublje okrugle tepsije. Ima ih i sa nogama. Ako je modla sa nogama, onda se pod nju stavlja žeravica. [7] Јарковац [1]
- Modle se zvale. To se uzme šiba neka, štapić, drvce neko izmeri se i onda kad se četka mreža, meri se jedan ovaj, a onaj drugi, gornjaka se ide po ovome. [8] Сремска Митровица [1]
- Dužìna crȇpa se ìzmeri, i òni su nàpravili tȕ òbrānicu — mȉ kȃžemo módla — zàto što [j]e òna bíla zàrezana ovàko i óde ovàko, pa si pȍsle mȍgo kao kȃntu da òbesiš. [1]
- Ȉma módla — òni su kázali òbrānica. Ђала [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 112.
- ↑ Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 183.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 12.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.