mustra

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

mustra

mustra (српски, ћир. мустра)[уреди]

Именица[уреди]

mustra, ж

Облици:

  1. mȕstra [1]

Значења:

  1. Uzorak, primerak nečega. [1]
  2. Model na osnovu koga se radi, izrađuje drugi predmet, oblik i sl. [1]
  3. Šablon za ukrašavanje zidova posle krečenja. [1]
  4. Šara kao model za vez, tkanje, pletivo i sl. [1]
  5. Šablon za krojenje, model kroja neke odeće ili obuće izrezan od papira ili prostije tkanine. [1]
  6. Primer, uzor, ugled. Нови Кнежевац[1]
  7. Osoba koja ne može služiti za primer, uzor. Кикинда[1]
  8. Lukava, prefrigana, prepredena osoba. [1]

Примери:

  1. Ȍdnēla sam šnàjdērki ònū mòjū cìcanu àljinu da ìmā mȕstru kad mi nȍvu bȕde šȉla. Бачинци [1]
  2. Na vášar se skȕpimo mȋ žène i vȍlemo vȉše da glédimo mȕstre neg nȅšto drȕgo, pa tàko svȁka kȗpi drȕgu da mȍž da mȇnjamo. Јаша Томић [1]
  3. A u Sivcu, u Bačkoj, bilo je da se plati i 400—500 dinara za „mustru” ( — Čr; NK Ki) [RSB]; mȕstra. [2] [1]
  4. Kod nas je jako fina mustra čamaca. [3] Гардиновци [1]
  5. U Tomaševcu i Orlovatu međusobno u selu davane su „mustre” na pregledanje besplatno. [1]
  6. Doneću ti mustru da vidiš koje boje će biti moja aljina. [4] [5] Ченеј Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
  7. Ova mustra moleraja je lepa. Нови Кнежевац Нови Карловци [1]
  8. Tȗ krȕpnu mȕstru ću da mètem u kȗjnu, a tȗ sitnȋju ù sobu. Јаша Томић [1]
  9. Ìmā mòlērka nȍve mȕstre, bȁš bi nam tàkē pasírale za trȇm. Лаћарак [1]
  10. Božanka će mi raditi ganak jel ona ima lepe mustre. [4] [5] Ченеј Бачинци Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  11. U određenim centrima u Sremu [...] i u drugim sremskim mestima postojale su žene specijalnog zanimanja zvane „trukerke” koje su na doneta platna prenosile izabranu „mustru” ( — CC). [6] [1]
  12. Nȅka mȕstra — tȍ nisu ni rúže ni nȉšta. Добринци [1]
  13. Volem jednostavno, bez mlogo mustre. [4] [5] Ченеј Бачинци Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  14. Mȏra da ȕzmem mȕstru za onàki svèter što je štrȉkala Mára njȇnim ùnuku. Јаша Томић [1]
  15. Uzela sam mustru za šivenje. Нови Кнежевац [1]
  16. Đonovi ili pendžeta [papuče] kroje se po „mustri” načinjenoj od kartona, i to za svaku veličinu posebno. [7] Вршац [1]
  17. Mustre za krojenje sastavnih delova opanka, od tanjeg kartona; ima ih u svim veličinama i modelima. [8] [1]
  18. Tȇ širòke rukáve da mi šȉješ po ònoj mȕstri što sam dȍnela. [9] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  19. Tȏ je jèdna mȕstra i ȍnda po mȅri kròji, svȁkom čovèku koji dȏđe ìzmeri, ȍndak po njègovoj mȅri, ali tȅk mȕstra. Fȏrma òna. Ковиљ [1]
  20. Li ci ta ri će za me ni ti dr ve ne ka lu pe na plehane modle, „mustre” za cepanje testa. [10] [1]
  21. Ta jȃ nȉkad da kȗpim vȉše mȕstre za guràbije, a dèca vȍle kad ìma svakojáki. [11] Јаша Томић Ђала Српска Црња Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Алибунар Врачев Гај [1]
  22. Mȕstre ȉma za šápe, a i za kȅks ȉma òne mȕstrice. [11] Итебеј [1]
  23. Majstor Lȗka bȉo zdrȁvo dȍbar šȕster. Kad dȏđeš, ȏn ti pòkāže mȕstre i mȍž da bȋraš, je l ȍćeš u špȉc cìpele, je l zàtubaste, mož da ìma štȉklu i da bȉde brȅz. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  24. Dȁ, sȁv mi je ȏn pa nȅka mȕstra, ȏn znȃ kȁko trȅba da se rȃdi, ȍndak nek glédi svȏj pòso, a nȅ da se mȇša i da dìvāni kojèšta. [1]
  25. I on mi neka mustra od čoveka. Јасеново [1]
  26. Ćuti, znam te koja si mustra. [4] [5] Ченеј Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Иланџа Иванда [1]
  27. I jèsi mi tȋ nȅka mȕstra. Бачинци [1]
  28. Òna tvòja mȕstra dȉgla nȏs, jȃ kȃžem: „Bàr dān”, a òna vala nȇće da se jȃvlja pȁorima. Јаша Томић [1]
  29. Ta mȕstre bȇčke, naméstile kȕću, napazárile svȁšta, a što se nísu ȕdale, tȏ máčku ȍ rep. Јаша Томић Ђурђево Мокрин Тараш Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. kroj [1]
  2. modla [1]
  3. kalup [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.
  7. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 126.
  8. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 327.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. Олга Ковачев, Прилог проучавању историјата лицитерског заната у Војводини. — Рад, 35, 1993, 219—227, стр. 223.
  11. 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]