модла
модла
Именица
[уреди]модла, ж
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Метална или лимена посуда различитог облика у којој се пеку коре за торту, разне врсте колача. Черевић[1]
- На рочито из рађен пред мет раз личитог об ли ка ко јим се об ли ку је те сто за сит ne ко лаче. [1]
- Округла дубока посуда за печење хлеба. [1]
- Дрвце, штапић којим се одређује размак између четки на мрежи, између комадића олова и сл. [1]
- Ужлебљена летва којом се одређује размак између дрвених држача црепа. [1]
Примери:
- Донеси модлу у облику срца, направићемо розло срце. [2] [3] Ченеј Сот Шатринци Суботица Мартонош Дрљан Лалић Товаришево Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Кикинда Избиште Сефкерин Јасеново Кајтасово [1]
- У мо́дли се пѐче то̑рта. [3] Сивац [1]
- Затим се то добро у масти измеша и саспе у дугачку модлу. [4] Сремска Митровица [1]
- Ех, да ми је једна звездаста модла за гурабије. Бегеч [1]
- О̏нда ша́пице о̀не, о̀не у мо́длама што се пра̏ве. Стари Сланкамен [1]
- У мо́дле се на̏јвише ста̏вља те̑сто за си̏тне кола́че, па би̏ду ко кру̑г, јел су̑нце, па ѝма звѐздица и та̀ко разнора̑зни. Јаша Томић [1]
- Не знам ди сам метла модле за гурабије. [2] [3] Ченеј Пачир Турија Дероње Бачка Паланка Ново Милошево Српска Црња Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Вршац Јасеново Врачев Гај [1]
- Сомборски лончари су производили разне предмете: [...], „модлу за куглоф”. [5] Сомбор Черевић [1]
- Предмете од бакра чине: разне „модле” и чиније за „куглоф”, те „вангле”, котлови (бакрачи), цедила и кутлаче. [6] [1]
- Мо́дла, то̑ је и̏сто би́ло зѐмљано. Ту̑ је ку̀гло̄в пра̏вила и мѝлиброт. [3] Мартинци Чортановци Сомбор Госпођинци Нови Бечеј Житиште [1]
- Мо́дле плѐхане за ле̏бац и на жѐравицу. [3] Житиште [1]
- Очисти модлу да метем да испечем лебац. [2] [3] Ченеј Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Конак Иванда [1]
- Особито кухињско посуђе су „модле”, гвоздене, нешто дубље округле тепсије. Има их и са ногама. Ако је модла са ногама, онда се под њу ставља жеравица. [7] Јарковац [1]
- Модле се звале. То се узме шиба нека, штапић, дрвце неко измери се и онда кад се четка мрежа, мери се један овај, а онај други, горњака се иде по овоме. [8] Сремска Митровица [1]
- Дужѝна цре̑па се ѝзмери, и о̀ни су на̀правили ту̏ о̀бра̄ницу — ми̏ ка̑жемо мо́дла — за̀то што [ј]е о̀на би́ла за̀резана ова̀ко и о́де ова̀ко, па си по̏сле мо̏го као ка̑нту да о̀бесиш. [1]
- И̏ма мо́дла — о̀ни су ка́зали о̀бра̄ница. Ђала [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 112.
- ↑ Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 183.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 12.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.