модла

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

модла

модла (српски, lat. modla)[уреди]

Именица[уреди]

модла, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. мо̀дла, мо́дла [1]

Значења:

  1. Метална или лимена посуда различитог облика у којој се пеку коре за торту, разне врсте колача. Черевић[1]
  2. На рочито из рађен пред мет раз личитог об ли ка ко јим се об ли ку је те сто за сит ne ко лаче. [1]
  3. Округла дубока посуда за печење хлеба. [1]
  4. Дрвце, штапић којим се одређује размак између четки на мрежи, између комадића олова и сл. [1]
  5. Ужлебљена летва којом се одређује размак између дрвених држача црепа. [1]

Примери:

  1. Донеси модлу у облику срца, направићемо розло срце. [2] [3] Ченеј Сот Шатринци Суботица Мартонош Дрљан Лалић Товаришево Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Кикинда Избиште Сефкерин Јасеново Кајтасово [1]
  2. У мо́дли се пѐче то̑рта. [3] Сивац [1]
  3. Затим се то добро у масти измеша и саспе у дугачку модлу. [4] Сремска Митровица [1]
  4. Ех, да ми је једна звездаста модла за гурабије. Бегеч [1]
  5. О̏нда ша́пице о̀не, о̀не у мо́длама што се пра̏ве. Стари Сланкамен [1]
  6. У мо́дле се на̏јвише ста̏вља те̑сто за си̏тне кола́че, па би̏ду ко кру̑г, јел су̑нце, па ѝма звѐздица и та̀ко разнора̑зни. Јаша Томић [1]
  7. Не знам ди сам метла модле за гурабије. [2] [3] Ченеј Пачир Турија Дероње Бачка Паланка Ново Милошево Српска Црња Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Вршац Јасеново Врачев Гај [1]
  8. Сомборски лончари су производили разне предмете: [...], „модлу за куглоф”. [5] Сомбор Черевић [1]
  9. Предмете од бакра чине: разне „модле” и чиније за „куглоф”, те „вангле”, котлови (бакрачи), цедила и кутлаче. [6] [1]
  10. Мо́дла, то̑ је и̏сто би́ло зѐмљано. Ту̑ је ку̀гло̄в пра̏вила и мѝлиброт. [3] Мартинци Чортановци Сомбор Госпођинци Нови Бечеј Житиште [1]
  11. Мо́дле плѐхане за ле̏бац и на жѐравицу. [3] Житиште [1]
  12. Очисти модлу да метем да испечем лебац. [2] [3] Ченеј Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Конак Иванда [1]
  13. Особито кухињско посуђе су „модле”, гвоздене, нешто дубље округле тепсије. Има их и са ногама. Ако је модла са ногама, онда се под њу ставља жеравица. [7] Јарковац [1]
  14. Модле се звале. То се узме шиба нека, штапић, дрвце неко измери се и онда кад се четка мрежа, мери се један овај, а онај други, горњака се иде по овоме. [8] Сремска Митровица [1]
  15. Дужѝна цре̑па се ѝзмери, и о̀ни су на̀правили ту̏ о̀бра̄ницу — ми̏ ка̑жемо мо́дла — за̀то што [ј]е о̀на би́ла за̀резана ова̀ко и о́де ова̀ко, па си по̏сле мо̏го као ка̑нту да о̀бесиш. [1]
  16. И̏ма мо́дла — о̀ни су ка́зали о̀бра̄ница. Ђала [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 112.
  5. Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 183.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 12.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]