igla

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

igla

igla (српски, ћир. игла)[уреди]

Именица[уреди]

igla, ж

Категорије: риб.об.


Облици:

  1. ígla, ȉgla, ìgla [1]
  2. ìgla Ђурђево [1]
  3. ìgla [1]
  4. ìgla [1]
  5. ìgla Суботица Итебеј [2] [1]

Значења:

  1. Metalna šipčica s oštrim vrhom za pletenje. [1]
  2. Metalna šipka s ušicama za prošivanje trske na krovu. [1]

Примери:

  1. I ȍnda smo vȅć ùčili òne bódove, kȁko trȅba štèpački ìglōm, kȁko fȋrcati. [3] [4] [5] Бачко Петрово Село Сремска Митровица Суботица Госпођинци Ђурђево Бегеч Ковиљ Деска [1]
  2. A ìglōm se šȉje. Мартонош [1]# То̑ је не̏ко о̏пет од родби́не који но̏си ту леги̏ју, то́рбу не̏ку, и за то́рбу и̏ма ку̏делан ко́нац ду̏гачак, ту̑ је и́гла и ту̑ је зака̏чена за то́рбу. Избиште [1]# И̏гла — то̑ су задени̏ли за шеши̏р. [6] Избиште Меленци [1]# У̏змеш то̑, ту и̏глу шѝвећку и уву́чеш ко́нац ку̀де̄љни. Ђала [1]# У употреби су још и веће сарачке игле. [7] Сремска Митровица Рума [1]# игла, дрвена игла која се ради најрадије од зове [СхЛР]. Босут Сремски Карловци Бездан Апатин Србобран Бачка Паланка Бегеч Падеј Елемир [1]# О̏нда је би̏о по̏сле јѐдно гво̀здено, зва̑на ѝгла. До́ле је то̑ би́ло пљо̏снато и та̏нко, а ру̏па је би́ла си̏гӯрно та̀ко дѐ бела као о̀во јел то̑ је би́ло плѐтено од ро̀гоза с ко̀јо̄м се вези́вало. [8] Бачко Градиште Шатринци Суботица Мартонош Сомбор Сивац Меленци Арадац Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. šitka, šivećka [1]
  2. iglica [1]
  3. žaoka [1]


Изрази:

  1. ˜ zaiglom ("vrsta veza"; "Kuvarice i drugi delovi kuhinjskih garnitura rađeni su vezom „igla za iglom” po pismu — ispisanoj šemi"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 77, 104.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 153.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]