gȕša

gȕša

gȕša (српски, ћир. гу̏ша)[уреди]

Именица[уреди]

gȕša, ж

Категорије: об.риб.


Облици:

  1. guša [1]

Значења:

  1. Grlo. [1]
  2. Otvor na vrški, bubnju, batari. [1]
  3. Veći otvor na vrški. [1]
  4. Manji otvor na vrški. [1]
  5. Isto. [1]
  6. Veći otvor na vrški. [2] Кленак[1]
  7. Isto. [1]
  8. Levkasto suženje unutar vrške. [3] Ковиљ[1]

Примери:

  1. Uvatio ga za gušu i ne pušta. Ђурђево [1]
  2. Ȉma dáska, kanȁp, oko gȕše, i tȏ se lȗpa, klepȁla. [4] [5] [6] Избиште Черевић Рума Суботица Каћ Итебеј Кумане Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин Крашово [1]
  3. Vȁta se zȁ gušu, spòpala ga nȅka vȁtra i sàmo mène belája. Шурјан [1]# Бо̀ле̄ га гу̏ша. [7] Пачир Ђурђево Бегеч Ново Милошево Тараш Арадац Деска [1]# До̀бро̄ си на̀кљукала ову гу̏ску, пу̏на̄ јој гу̏ша. Пачир Бачинци Ђурђево Каћ Бегеч Опово [1]# Усѝсава не̏кта̄р, на̀пуни гу̏шу и до̀лази у ко̏шницу. [8] Нови Бечеј Сивац Мокрин [1]# Ѝма̄ гу̏шу. Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Пачир Змајево Бегеч Деска [1]# Ту̑ се на̏бије тра́ве или се̑на ил не̏ка кр̏па, а о́де је плѐтено го̏ре гу̏ша. [2] [3] Ковиљ Сремска Митровица Кленак Чента [1]
  4. To se zove šlup, zadnji je šlup, al ovo je guša. U gušu riba ula zi. Нови Сад [1]# Предња гуша — то је велика. [2] Чента Сремска Митровица [1]# има прва гуша, има друга гуша са четири обруча. Раније је било пет [СхЛР]. Кленак [1]# Вршка има крило, предњу гушу, задњу гушу. [2] Перлез [1]# Предња гуша — то је велика, а она натраг, она је мала гуша. [2] Чента Сремска Митровица [1]# има крило, предњу гушу, задњу гушу [СхЛР]. Перлез [1]


Изрази:

  1. ("pritegnuti, prikleštiti"; "Ja bi sad predsednika za gušu da sve on prevuče što selu brašna treba"). Сакуле [1]
  2. tebi kašika oko guše ("kaže se ukućaninu kad zakasni na obed"). Јасеново [1]
  3. ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu ("teško je"). Шимановци [1]
  4. do gȕše ("preko mere"; "A da je bílo i zùbače i tráve, dò guše"). Суботица [1]
  5. Sit doguše ("potpuno sit"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  6. ko sluša puna ˜, ko ne sluša prazna ˜ ("kaže se neposlušnom detetu kada traži da jede"). Јасеново [1]
  7. izaći na gušu ("osećati teškoću"; "Ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu"). Шимановци [1]
  8. imati prostranu gušu ("biti pijanica"). Бегеч [1]
  9. Vȁtati za gȕšu ("prisiljavati nekoga na nešto"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,0 3,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 307.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 276.
  6. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]