гуша

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

гуша

гуша (српски, lat. guša)[уреди]

Именица[уреди]

гуша, ж

Категорије: об.риб.


Значења:

  1. Грло. [1]
  2. Отвор на вршки, бубњу, батари. [1]
  3. Већи отвор на вршки. [1]
  4. Мањи отвор на вршки. [1]
  5. Исто. [1]
  6. Већи отвор на вршки. [2] Кленак[1]
  7. Исто. [1]
  8. Левкасто сужење унутар вршке. [3] Ковиљ[1]

Примери:

  1. Уватио га за гушу и не пушта. Ђурђево [1]
  2. Ва̏та се за̏ гушу, спо̀пала га не̏ка ва̏тра и са̀мо мѐне бела́ја. Шурјан [1]
  3. И̏ма да́ска, кана̏п, око гу̏ше, и то̑ се лу̑па, клепа̏ла. [4] [5] [6] Избиште Черевић Рума Суботица Каћ Итебеј Кумане Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин Крашово [1]# Бо̀ле̄ га гу̏ша. [7] Пачир Ђурђево Бегеч Ново Милошево Тараш Арадац Деска [1]# До̀бро̄ си на̀кљукала ову гу̏ску, пу̏на̄ јој гу̏ша. Пачир Бачинци Ђурђево Каћ Бегеч Опово [1]# Усѝсава не̏кта̄р, на̀пуни гу̏шу и до̀лази у ко̏шницу. [8] Нови Бечеј Сивац Мокрин [1]# Ѝма̄ гу̏шу. Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Пачир Змајево Бегеч Деска [1]# Ту̑ се на̏бије тра́ве или се̑на ил не̏ка кр̏па, а о́де је плѐтено го̏ре гу̏ша. [2] [3] Ковиљ Сремска Митровица Кленак Чента [1]
  4. То се зове шлуп, задњи је шлуп, ал ово је гуша. У гушу риба ула зи. Нови Сад [1]# Предња гуша — то је велика. [2] Чента Сремска Митровица [1]# има прва гуша, има друга гуша са четири обруча. Раније је било пет [СхЛР]. Кленак [1]# Вршка има крило, предњу гушу, задњу гушу. [2] Перлез [1]# Предња гуша — то је велика, а она натраг, она је мала гуша. [2] Чента Сремска Митровица [1]# има крило, предњу гушу, задњу гушу [СхЛР]. Перлез [1]



Изрази:

  1. ("притегнути, приклештити"; "Ја би сад председника за гушу да све он превуче што селу брашна треба"). Сакуле [1]
  2. теби кашика око гуше ("каже се укућанину кад закасни на обед"). Јасеново [1]
  3. Сит догуше ("потпуно сит"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  4. до гу̏ше ("преко мере"; "А да је би́ло и зу̀баче и тра́ве, до̀ гуше"). Суботица [1]
  5. о̏ће ду́ша да ми ѝза̄ђе на гу̏шу ("тешко је"). Шимановци [1]
  6. ко слуша пуна ˜, ко не слуша празна ˜ ("каже се непослушном детету када тражи да једе"). Јасеново [1]
  7. изаћи на гушу ("осећати тешкоћу"; "О̏ће ду́ша да ми ѝза̄ђе на гу̏шу"). Шимановци [1]
  8. имати пространу гушу ("бити пијаница"). Бегеч [1]
  9. Ва̏тати за гу̏шу ("присиљавати некога на нешто"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,0 3,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 307.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 276.
  6. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]