grlo

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

grlo

grlo (српски, ћир. грло)[уреди]

Именица[уреди]

grlo, с

Категорије: риб.об.


Значења:

  1. Jedinka stoke. [1]
  2. Jedinka stoke ostavljena za razmnožavanje. [1]
  3. Isto. [2] Буковац Товаришево[1]
  4. Okrugla cev kroz koju prolazi voda u jendecima. [1]
  5. Veći otvor na vrški. [1]
  6. Manji otvor na vrški. [1]
  7. Isto. [1]
  8. Donji, najširi deo pletene košnice. [1]

Примери:

  1. A mȍja sȅstra Mára, óna kad se ȕdala, óna bȍlovala od takȍ gȑla. [3] Избиште Ново Милошево Кумане [1]# Ви́кала сам и̏зрӣком ко̏лко ме гр̏ло до̀носи, и јо̀пет ме нѝје чу̏во. [4] Фаркаждин [1]# Најчешће је у штали било три коња и две краве, мада је број грла стоке варирао и зависио од родности године. [5] Панчево Добрица [1]# Ако је јѐдно, о̏нда је при́плодно гр̏ло. [2] Товаришево Буковац [1]# То̑ је гр̏ло што си̏па̄ш […], о́де се ко̀д на̄с та̀ко зва́ло. [6] Суботица Лединци Чортановци Угриновци Сивац Кула Лалић Дероње Бачка Паланка Радојево Нови Бечеј Маргита Вршац [1]
  2. Ćúpa ȉma sa šȉrim gȑlom. Обреж [1]# Ово је, на пример, грло где улази из реке и сад се шири на пример овамо, прави бару. [7] Стари Сланкамен [1]# Грла у селу има тако узаних да треба пазити приликом преласка преко њих, нарочито када је киша, да се не упадне у јендек. Ново Милошево [1]# Вршка имаде крила и имаде два грла: велико имаде остраг од крила а мало напред. А кроз велико већином риба улети напред. [7] Моровић [1]# има своја два грла. Има задње грло. То је узано тако, а може ући матадори од триес-четрдесет кила кроз та мала врата [СхЛР]. Кленак Бездан [1]# Куцуљ је предњи део вршке, а леђа су задњи део, ал у куцуљу има још мало грло. [7] Моровић [1]# Вршка имаде крила и имаде два грла. [7] Моровић Кленак Бездан [1]# О̀дгоре је ѝшло у̏зано, па све̏ ши̏ре, та̀ко да је гр̏ло би́ло на̑јши̏ре и до̏ле се о̀стављала јѐдна ру̏па за ѝзлаз пче̑ла. [8] Черевић [1]


Синоними:

  1. glas [1]
  2. grlić [1]
  3. vok [1]
  4. guša [1]


Изрази:

  1. ("smetati"). Ново Милошево Вршац [1]
  2. koliko ga ˜ nosi / kolko me ˜ donosi ("svom snagom, što glasnije, na sav glas"; "Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo"). Јасеново [1]
  3. Ko vàljušakugȑlu ("nešto što posebno smeta"). Сомбор Ново Милошево [1]
  4. stȁti nȅkome ȕ grlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Бачинци [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 49.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]