usta
Именица usta , с
Категорије:
пл. т.анат. мед.риб.риб.бот.прен.
Слогови: , мн. u-sta
Значења:
Duplja u donjem delu glave sa unutrašnje strane zubne pregrade, kao početni organ za varenje kroz koji prolazi hrana u želudac; otvor između usana koji vodi u tu duplju; usne. [1]
Opuštena, obešena, otromboljena i debela donja usna. Ново Милошево [1]
Urođena anomalija oblika usana, rasečena usna. Ђурђево [1]
Slična šupljina i otvor kod životinja. [1]
Konjske usne na kojima se mestimično pojavljuju pege. [2] [1]
Isto. [1]
Isto. Суботица [1]
Manji otvor na vrški. [1]
Veći otvor na vrški. [3] Србобран Падеј [1]
Zelena, nedozrela biljka Phazeolus koja još nije formirala zrno u mahuni, boranija. [4] Мошорин [1]
Osoba (obično član porodice) koju treba hraniti, izdržavati. [1]
Проширени садржај
Примери:
S ústima mȉče. [5] [6] [7] [8] Банатско Аранђелово Лаћарак Пачир Сивац Стапар Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Међа Житиште Фаркаждин Батања [1]
U ústima dònosi ránu. [9] Српски Крстур [1]
Prȁvi vȍsak od sȉtni nȅki plȍčica kòje òna lȗči u svòjim ústima. [9] Ново Милошево Сремска Митровица Пачир Деспотово Чента Избиште Баваниште [1]
Ona [mrena] ima tvrda usta, kao da je ne bole, kao da se to nje ne tiče. [3] Сремски Карловци [1]
Kad òćemo da ga pečémo, ràšīrimo mu ústa, tȍ još ȍma čȉm ga zàkolju nȁši, i stȁvidu jȁbuku u ústa prȃsetu ; pčel ‘organ na glavi pčele kroz koji se unosi hrana’. [3] Бешка Моровић Сремска Митровица Мол Елемир Чента [1]
I tȃ je ìmala kao ústa, tȏ mȋ kȃžemo ústa i tȗ se ȍnda mètula po jèdna tàko širòka cígla — níje bílo vráta. [10] Башаид Шуљам Врдник Кикинда Нови Бечеј Меленци [1]
Sȁd sam jȁ rȁčuno tȕ da spȕstim jèdnu mȃlu kȏnku, da nàmestim, i da nàmestim tȁmo pȅtna ústa. Ђала [1]
Óde su tȃ pèćna ústa, tȗ unútra se lòži. [10] Башаид Мартонош Санад Ново Милошево [1]
Napred zaveže se ono di se vadi riba — usta. Usta su unutri, grlo odnosno, a napred se vadi riba. [3] Моровић [1]
Ústa se nàmeste da ìdu nȁ vodu, ȍnda òseti sȍm da je tȗ nȅki lȃd i ȗđe ù taj sènker. [11] Ковиљ [1]
ulazi u taj prednji deo, u ta usta i ulazi u zadnji. A u zadnji deo isto ima na sredini jedna, rečimo uvod — isto usta zvana [ShLR]. Елемир Мол Бачко Градиште Падеј [1]
Postoje prednja usta i zadnja usta. To se zadnja usta obično se kaže. To je tur di riba stoji. [3] Србобран [1]
Ȇj, kolìko ústa jȃ rȃnim! Ново Милошево [1]
Проширени садржај
Изрази:
ko da su mu ˜ pocepana ("isto"). [1]
oteti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz usti"). Јасеново [1]
˜ te bolela! ("prekor osobi koja psuje"). Кикинда [1]
luftirati ˜ ("puno pričati"). [1]
falte me ˜ il ću vas poderati! ("isto"). Ново Милошево [1]
teče mu iz ˜ med i mleko ’na rečima je blag, krotak i mio’ [1]
od ˜ praviti dupe ("jedno obećavati a drugo raditi"). Сомбор [1]
˜ mu ko da ima dva para buѕa ("isto"). Јасеново [1]
iz tvojih ˜ u božje uši ("daj bože da tako bude"). Сомбор [1]
lajati/svirati/fljakati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, govoriti, vikati, grditi i sl."; "Laje na sva usta"). [1]
ide mi voda na ˜ ("hteo bih da jedem (obično kad se priča o jelu)"). Сомбор [1]
Govoriti na sva ˜ ("govoriti otvoreno, javno"). [1]
ispirati ˜ nekim ("ogovarati nekoga"). Ново Милошево [1]
odvajati od ˜ ("davati kome od onoga čega ni sam davalac nema dovoljno"). Сомбор [1]
olajavati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno govoriti o nekome ružno, loše"; "Olajava ga na sva usta"). [1]
svetu ˜ ne mož zatvoriti ("nemoguće je sprečiti prepričavanje, stati na put ogovaranju"). [1]
láditi ˜ ("govoriti koješta"). Ново Милошево [1]
zàpušiti ˜ ("ućutkati nekoga"). Ново Милошево [1]
pokvariti ˜ ("reći tek poneku reč"; "Mirniji, nespretniji i ćutljiviji muškarci celo to vreme obično bi prećutali ili bi u najboljem slučaju rekli tek toliko, najneophodnije, što na selu kažu „pokvarili usta”"). [1]
Govori ko da ima kulje uusta Јасеново [1]
metuti lokot nausta ("ćutati"). Вршац [1]
puna su mu ˜ hvale ("sam sebe hvali"). Сомбор [1]
imati pocepana ˜ ("puno pričati, klevetati"). [1]
mrtva ˜ ne govore ("mrtav čovek neće progovoriti"). [1]
imati ˜ ko štrimfla ("imati velika usta"; "Ȉmaš ústa ko štrȋmfla"). Вршац [1]
falte me ˜ da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). [1]
oteti iz ˜ ("sebično prisvojiti tuđe"; "Oto bi ti iz usta"). [1]
na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno (vikati, govoriti, hvaliti, grditi)"; "On"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
uzeti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Ново Милошево [1]
otkidati od ˜ ("nesebično davati i ono čega je nedovoljno"; "Otkida od usta"). [1]
govorite/lajte ˜ da niste pusta ("u obraćanju osobi koja mnogo priča"). Јасеново [1]
Преводи Референце
↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 мр Дејан Милорадов , Катарина Сунајко , мр Ивана Ћелић , др Драгољуб Петровић ; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома , Матица српска , Нови Сад ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 48, 53.
↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101.
↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
↑ 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
Српски
Српски