usta

Извор: Викиречник

usta

usta (српски, ћир. уста)[уреди]

Именица[уреди]

usta, с

Категорије: пл. т.анат. мед.риб.риб.бот.прен.


Значења:

  1. Duplja u donjem delu glave sa unutrašnje strane zubne pregrade, kao početni organ za varenje kroz koji prolazi hrana u želudac; otvor između usana koji vodi u tu duplju; usne. [1]
  2. Opuštena, obešena, otromboljena i debela donja usna. Ново Милошево[1]
  3. Urođena anomalija oblika usana, rasečena usna. Ђурђево[1]
  4. Slična šupljina i otvor kod životinja. [1]
  5. Konjske usne na kojima se mestimično pojavljuju pege. [2][1]
  6. Isto. [1]
  7. Isto. Суботица[1]
  8. Manji otvor na vrški. [1]
  9. Veći otvor na vrški. [3] Србобран Падеј[1]
  10. Zelena, nedozrela biljka Phazeolus koja još nije formirala zrno u mahuni, boranija. [4] Мошорин[1]
  11. Osoba (obično član porodice) koju treba hraniti, izdržavati. [1]

Примери:

  1. S ústima mȉče. [5] [6] [7] [8] Банатско Аранђелово Лаћарак Пачир Сивац Стапар Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Међа Житиште Фаркаждин Батања [1]
  2. U ústima dònosi ránu. [9] Српски Крстур [1]
  3. Prȁvi vȍsak od sȉtni nȅki plȍčica kòje òna lȗči u svòjim ústima. [9] Ново Милошево Сремска Митровица Пачир Деспотово Чента Избиште Баваниште [1]
  4. Ona [mrena] ima tvrda usta, kao da je ne bole, kao da se to nje ne tiče. [3] Сремски Карловци [1]
  5. Kad òćemo da ga pečémo, ràšīrimo mu ústa, tȍ još ȍma čȉm ga zàkolju nȁši, i stȁvidu jȁbuku u ústa prȃsetu  ; pčel ‘organ na glavi pčele kroz koji se unosi hrana’. [3] Бешка Моровић Сремска Митровица Мол Елемир Чента [1]
  6. I tȃ je ìmala kao ústa, tȏ mȋ kȃžemo ústa i tȗ se ȍnda mètula po jèdna tàko širòka cígla — níje bílo vráta. [10] Башаид Шуљам Врдник Кикинда Нови Бечеј Меленци [1]
  7. Sȁd sam jȁ rȁčuno tȕ da spȕstim jèdnu mȃlu kȏnku, da nàmestim, i da nàmestim tȁmo pȅtna ústa. Ђала [1]
  8. Óde su tȃ pèćna ústa, tȗ unútra se lòži. [10] Башаид Мартонош Санад Ново Милошево [1]
  9. Napred zaveže se ono di se vadi riba — usta. Usta su unutri, grlo odnosno, a napred se vadi riba. [3] Моровић [1]
  10. Ústa se nàmeste da ìdu nȁ vodu, ȍnda òseti sȍm da je tȗ nȅki lȃd i ȗđe ù taj sènker. [11] Ковиљ [1]
  11. ulazi u taj prednji deo, u ta usta i ulazi u zadnji. A u zadnji deo isto ima na sredini jedna, rečimo uvod — isto usta zvana [ShLR]. Елемир Мол Бачко Градиште Падеј [1]
  12. Postoje prednja usta i zadnja usta. To se zadnja usta obično se kaže. To je tur di riba stoji. [3] Србобран [1]
  13. Ȇj, kolìko ústa jȃ rȃnim! Ново Милошево [1]

Синоними:

  1. vilica [1]
  2. vrata [1]
  3. guša [1]

Изрази:

  1. ko da su mu ˜ pocepana ("isto"). [1]
  2. oteti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz usti"). Јасеново [1]
  3. ˜ te bolela! ("prekor osobi koja psuje"). Кикинда [1]
  4. luftirati ˜ ("puno pričati"). [1]
  5. falte me ˜ il ću vas poderati! ("isto"). Ново Милошево [1]
  6. teče mu iz ˜ med i mleko ’na rečima je blag, krotak i mio’ [1]
  7. od ˜ praviti dupe ("jedno obećavati a drugo raditi"). Сомбор [1]
  8. ˜ mu ko da ima dva para buѕa ("isto"). Јасеново [1]
  9. iz tvojih ˜ u božje uši ("daj bože da tako bude"). Сомбор [1]
  10. lajati/svirati/fljakati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, govoriti, vikati, grditi i sl."; "Laje na sva usta"). [1]
  11. ide mi voda na ˜ ("hteo bih da jedem (obično kad se priča o jelu)"). Сомбор [1]
  12. Govoriti na sva ˜ ("govoriti otvoreno, javno"). [1]
  13. ispirati ˜ nekim ("ogovarati nekoga"). Ново Милошево [1]
  14. odvajati od ˜ ("davati kome od onoga čega ni sam davalac nema dovoljno"). Сомбор [1]
  15. olajavati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno govoriti o nekome ružno, loše"; "Olajava ga na sva usta"). [1]
  16. svetu ˜ ne mož zatvoriti ("nemoguće je sprečiti prepričavanje, stati na put ogovaranju"). [1]
  17. láditi ˜ ("govoriti koješta"). Ново Милошево [1]
  18. zàpušiti ˜ ("ućutkati nekoga"). Ново Милошево [1]
  19. pokvariti ˜ ("reći tek poneku reč"; "Mirniji, nespretniji i ćutljiviji muškarci celo to vreme obično bi prećutali ili bi u najboljem slučaju rekli tek toliko, najneophodnije, što na selu kažu „pokvarili usta”"). [1]
  20. Govori ko da ima kulje uusta Јасеново [1]
  21. metuti lokot nausta ("ćutati"). Вршац [1]
  22. puna su mu ˜ hvale ("sam sebe hvali"). Сомбор [1]
  23. imati pocepana ˜ ("puno pričati, klevetati"). [1]
  24. mrtva ˜ ne govore ("mrtav čovek neće progovoriti"). [1]
  25. imati ˜ ko štrimfla ("imati velika usta"; "Ȉmaš ústa ko štrȋmfla"). Вршац [1]
  26. falte me ˜ da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). [1]
  27. oteti iz ˜ ("sebično prisvojiti tuđe"; "Oto bi ti iz usta"). [1]
  28. na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno (vikati, govoriti, hvaliti, grditi)"; "On"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  29. uzeti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Ново Милошево [1]
  30. otkidati od ˜ ("nesebično davati i ono čega je nedovoljno"; "Otkida od usta"). [1]
  31. govorite/lajte ˜ da niste pusta ("u obraćanju osobi koja mnogo priča"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 48, 53.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101.
  9. 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]