devojka
Изглед
devojka
Језици (1)
| Падеж | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | devojka | devojke |
| Генитив | devojke | devojaka |
| Датив | devojci | devojkama |
| Акузатив | devojku | devojke |
| Вокатив | devojko | devojke |
| Инструментал | devojkom | devojkama |
| Локатив | devojci | devojkama |
Именица
devojka, ж
Морфолошке варијације:
- [1.1.] икавски: divojka, ијекавски: djevojka, екавски: devojka
| Аудио: | (датотека) |
Облици:
- [1.1.] dèvōjka, dèvojka, devȏjka
Слогови: de-voj-ka, мн. de-voj-ke
Значења:
- [1.] Mlada neudata ženska osoba. [1]
- [2.] Dok je devojka nevina.
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.] đevojka, ženska, cura, фам. cica фам., mačka фам., ženskinja фам., mica фам., жарг. riba жарг., cupi жарг., snajka жарг., арх. curak арх., нар. pička фам. нар., рет. devojče рет., ljubavnica, gospođica, žena, žensko, жарг. ženka жарг., dama, suknja фам. [2]
Примери:
- [1.1.] I tȉsne ȏn tȗ dèvōjku u bùdžāk, bíla je tàko jèdno sedàmnājst gȍdina. Суботица [1]
- [1.2.] O Trȉ arárha — ȅ, tȍ je bíla čuvèna zȃbava kàdgod, za vréme òne Jugoslȃvije, kad sam jȃ bíla dèvōjka. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад, Беркасово, Бачинци, Визић, Лаћарак, Сремска Митровица, Сремска Каменица, Бешка, Шимановци, Војка, Мартонош, Сомбор, Бачко Петрово Село, Кула, Бечеј, Дероње, Параге, Товаришево, Ђурђево, Бегеч, Ђала, Српски Крстур, Нови Кнежевац, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Нови Бечеј, Итебеј, Кумане, Меленци, Елемир, Јаша Томић, Арадац, Шурјан, Бока, Неузина, Ботош, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Помаз, Калаз, Чип, Бата, Деска, Сенпетер, Варјаш, Ченеј, Иванда [1]
- [1.3.] Mòmci ìšli ù kolo o dvȃ sȃta posle pódne i ìgrali s dèvojkama, i do pȇt sáti. [9] [10] Голубинци, Падеј, Сенпетер, Варјаш, Темишвар [1]
- [1.4.] I ȍnda, bílo je i u gostiónama da se ìšlo, kat smo devȏjke već bíli. Бачинци [1]
- [1.5.] Bíla jèdna siròta devȏjka. [11] [12] [13] Баваниште, Итебеј, Међа, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Зрењанин, Бока, Неузина, Велики Гај, Томашевац, Орловат, Иланџа, Вршац, Павлиш, Избиште, Црепаја, Јасеново, Крушчица, Борча, Банатска Паланка, Баваниште, Гај, Ченеј, Иванда [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] devojački
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.20,26,34,60,70,72,21,86.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 583, 585, 594, 597, 604.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 58, 61, 58,28,30,92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.44,68,71,75,79,85,99, 316, 328, 338, 389, 433.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII,993,37—153, стр.41.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.66.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 52, 54,30.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.79.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 55, 60, 61.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).