девојка
Изглед
девојка
Језици (1)
| Падеж | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | девојка | девојке |
| Генитив | девојке | девојака |
| Датив | девојци | девојкама |
| Акузатив | девојку | девојке |
| Вокатив | девојко | девојке |
| Инструментал | девојком | девојкама |
| Локатив | девојци | девојкама |
Именица
девојка, ж
Морфолошке варијације:
- [1.1.] икавски: дивојка, ијекавски: дјевојка, екавски: девојка
| Аудио: | (датотека) |
Облици:
- [1.1.] дѐво̄јка, дѐвојка, дево̑јка
Слогови: де-вој-ка, мн. де-вој-ке
Значења:
- [1.] Млада неудата женска особа. [1]
- [2.] Док је девојка невина.
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Синоними:
- [1.1.] ђевојка, женска, цура, фам. цица фам., мачка фам., женскиња фам., мица фам., жарг. риба жарг., цупи жарг., снајка жарг., арх. цурак арх., нар. пичка фам. нар., рет. девојче рет., љубавница, госпођица, жена, женско, жарг. женка жарг., дама, сукња фам. [2]
Примери:
- [1.1.] И ти̏сне о̑н ту̑ дѐво̄јку у бу̀џа̄к, би́ла је та̀ко јѐдно седа̀мна̄јст го̏дина. Суботица [1]
- [1.2.] О Три̏ ара́рха — е̏, то̏ је би́ла чувѐна за̑бава ка̀дгод, за вре́ме о̀не Југосла̑вије, кад сам ја̑ би́ла дѐво̄јка. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад, Беркасово, Бачинци, Визић, Лаћарак, Сремска Митровица, Сремска Каменица, Бешка, Шимановци, Војка, Мартонош, Сомбор, Бачко Петрово Село, Кула, Бечеј, Дероње, Параге, Товаришево, Ђурђево, Бегеч, Ђала, Српски Крстур, Нови Кнежевац, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Нови Бечеј, Итебеј, Кумане, Меленци, Елемир, Јаша Томић, Арадац, Шурјан, Бока, Неузина, Ботош, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Помаз, Калаз, Чип, Бата, Деска, Сенпетер, Варјаш, Ченеј, Иванда [1]
- [1.3.] Мо̀мци ѝшли у̀ коло о два̑ са̑та после по́дне и ѝграли с дѐвојкама, и до пе̑т са́ти. [9] [10] Голубинци Падеј Сенпетер Варјаш Темишвар [1]
- [1.4.] И о̏нда, би́ло је и у гостио́нама да се ѝшло, кат смо дево̑јке већ би́ли. Бачинци [1]
- [1.5.] Би́ла јѐдна сиро̀та дево̑јка. [11] [12] [13] Баваниште, Итебеј, Међа, Житиште, Јаша Томић Шурјан, Зрењанин, Бока, Неузина, Велики Гај, Томашевац, Орловат, Иланџа, Вршац, Павлиш, Избиште, Црепаја, Јасеново, Крушчица, Борча, Банатска Паланка, Баваниште, Гај, Ченеј, Иванда [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] девојачки
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.20,26,34,60,70,72,21,86.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 583, 585, 594, 597, 604.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 58, 61, 58,28,30,92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.44,68,71,75,79,85,99, 316, 328, 338, 389, 433.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII,993,37—153, стр.41.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.66.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 52, 54,30.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.79.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 55, 60, 61.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).