قَطَعَ

Месар сортира одсечене комаде меса.

Глаголски вид
свршени	несвршени
قَطَعَ	يَقْطَعُ

Корен: ق ط ع*

Изговор:

DIN: qaṭaʿa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. одрезати, одсећи
2. одрубити (главу)
3. ампутирати (уд)
4. обрезати, пререзати
5. раздвојити, раставити
6. прекинути (говор), ућуткати
7. искључити (струју)
8. укинути, обуставити

Примери:

.قَطَعُوا يَدَهُ لِأَنَّهُ كَانَ يَسْرِقُ المَالَ

Одсекли су му руку, јер је крао новац.

Синоними:

• جَرَحَ - исећи, посећи, ранити, повредити
• خَفَضَ - сећи, смањити
• قَصَّ - одрезати, потшишати, одсећи

Супротне речи:

• لَصِقَ - залепити, спојити

Изреке и пословице:

.هِيَ لا تَقْطَعَ خَيْطَ قُطْنٍ إِلَّا بِإِِشَارَةِ زَوْجِهَا

Она ништа не ради без упута свог супруга.

Асоцијације:

• رَأْسٌ - глава
• يَدٌ - рука
• رِجْلٌ - нога
• سِكِّينٌ - нож
• جُزْءٌ - комад, парче

Изведене речи:

• قَطْعٌ - сеча, ампутација, прекидање, раздвајање, искључење, лишавање, прелаз, трошење, пауза, раскид, крај, исечак, престанак
• قِطْعَةٌ - комад, део, парче, одломак, исечак, сегмент
• مُتَقَطِّعٌ - одрезан, прекинут, кратак, растргнут
• مُقَاطَعَةٌ - напуштање, бојкот, ембарго, покрајина, провинција, област
• مَقْطَعٌ - комад, део, одломак, пресек, прелом, завршетак, маказе
• مِقْطَعٌ - оштар, бритак; секира, резач, прекидач
• مَقْطُوعٌ - исечен, одрезан, ампутиран, спречен, заустављен
• قِطَاعٌ - новац, одрезак, маказе
• تَقْطِيعٌ - комадање
• تَقَاطُعٌ - пресек, прецртавање, укрштање, раскрсница, чвор
• إِنْقِطَاعِيَّةٌ - сепаратизам
• إِنْقِطَاعٌ - одвајање, раскид, прекид, крај, одсутност, повлачење
• أَقْطَعُ - најоштрији, најубедљивији, најјаснији доказ
• إِسْتِقْطَاعٌ - обустава, одбијање, обрачунавање

Сродни чланци са Википедије:

قَطَعَ

Преводи

Енглески: [1] cut ☞en Италијански: [1] tagliare ☞it Немачки: [1] schneiden ☞de Шпански: [1] cortar ☞es Француски: [1] couper ☞fr Фински: [1] leikata ☞fi Грчки: [1] κόβω ☞el

Руски: [1] разре́зать ☞ru Португалски: [1] cortar ☞pt Македонски: Српски: [1] одсећи ☞sr Мађарски: Бугарски: [1] режа ☞bg Кинески: [1] 切 ☞zh

Конјугација глагола قَطَعَ (qaṭaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَاطِعٌ (qāṭiʿun) (qāṭiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْطُوعٌ (maqṭūʿun) (maqṭūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَطَعْتُ (qaṭaʿtu) (qaṭaʿtu)	قَطَعْتَ (qaṭaʿta) (qaṭaʿta)	قَطَعَ (qaṭaʿa)		قَطَعْتُمَا (qaṭaʿtumā) (qaṭaʿtumā)	قَطَعَا (qaṭaʿā) (qaṭaʿā)		قَطَعْنَا (qaṭaʿnā) (qaṭaʿnā)	قَطَعْتُمْ (qaṭaʿtum) (qaṭaʿtum)	قَطَعُوا (qaṭaʿū) (qaṭaʿū)
	f		قَطَعْتِ (qaṭaʿti) (qaṭaʿti)	قَطَعَتْ (qaṭaʿat) (qaṭaʿat)			قَطَعَتَا (qaṭaʿatā) (qaṭaʿatā)			قَطَعْتُنَّ (qaṭaʿtunna) (qaṭaʿtunna)	قَطَعْنَ (qaṭaʿna) (qaṭaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْطَعُ (ʾaqṭaʿu) (ʾaqṭaʿu)	تَقْطَعُ (taqṭaʿu) (taqṭaʿu)	يَقْطَعُ (yaqṭaʿu) (yaqṭaʿu)		تَقْطَعَانِ (taqṭaʿāni) (taqṭaʿāni)	يَقْطَعَانِ (yaqṭaʿāni) (yaqṭaʿāni)		نَقْطَعُ (naqṭaʿu) (naqṭaʿu)	تَقْطَعُونَ (taqṭaʿūna) (taqṭaʿūna)	يَقْطَعُونَ (yaqṭaʿūna) (yaqṭaʿūna)
	f		تَقْطَعِينَ (taqṭaʿīna) (taqṭaʿīna)	تَقْطَعُ (taqṭaʿu) (taqṭaʿu)			تَقْطَعَانِ (taqṭaʿāni) (taqṭaʿāni)			تَقْطَعْنَ (taqṭaʿna) (taqṭaʿna)	يَقْطَعْنَ (yaqṭaʿna) (yaqṭaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْطَعَ (ʾaqṭaʿa) (ʾaqṭaʿa)	تَقْطَعَ (taqṭaʿa) (taqṭaʿa)	يَقْطَعَ (yaqṭaʿa) (yaqṭaʿa)		تَقْطَعَا (taqṭaʿā) (taqṭaʿā)	يَقْطَعَا (yaqṭaʿā) (yaqṭaʿā)		نَقْطَعَ (naqṭaʿa) (naqṭaʿa)	تَقْطَعُوا (taqṭaʿū) (taqṭaʿū)	يَقْطَعُوا (yaqṭaʿū) (yaqṭaʿū)
	f		تَقْطَعِي (taqṭaʿī) (taqṭaʿī)	تَقْطَعَ (taqṭaʿa) (taqṭaʿa)			تَقْطَعَا (taqṭaʿā) (taqṭaʿā)			تَقْطَعْنَ (taqṭaʿna) (taqṭaʿna)	يَقْطَعْنَ (yaqṭaʿna) (yaqṭaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْطَعْ (ʾaqṭaʿ) (ʾaqṭaʿ)	تَقْطَعْ (taqṭaʿ) (taqṭaʿ)	يَقْطَعْ (yaqṭaʿ) (yaqṭaʿ)		تَقْطَعَا (taqṭaʿā) (taqṭaʿā)	يَقْطَعَا (yaqṭaʿā) (yaqṭaʿā)		نَقْطَعْ (naqṭaʿ) (naqṭaʿ)	تَقْطَعُوا (taqṭaʿū) (taqṭaʿū)	يَقْطَعُوا (yaqṭaʿū) (yaqṭaʿū)
	f		تَقْطَعِي (taqṭaʿī) (taqṭaʿī)	تَقْطَعْ (taqṭaʿ) (taqṭaʿ)			تَقْطَعَا (taqṭaʿā) (taqṭaʿā)			تَقْطَعْنَ (taqṭaʿna) (taqṭaʿna)	يَقْطَعْنَ (yaqṭaʿna) (yaqṭaʿna)
императив الأمر	m		اِقْطَعْ (iqṭaʿ) (iqṭaʿ)			اِقْطَعَا (iqṭaʿā) (iqṭaʿā)				اِقْطَعُوا (iqṭaʿū) (iqṭaʿū)
	f		اِقْطَعِي (iqṭaʿī) (iqṭaʿī)							اِقْطَعْنَ (iqṭaʿna) (iqṭaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُطِعْتُ (quṭiʿtu) (quṭiʿtu)	قُطِعْتَ (quṭiʿta) (quṭiʿta)	قُطِعَ (quṭiʿa)		قُطِعْتُمَا (quṭiʿtumā) (quṭiʿtumā)	قُطِعَا (quṭiʿā) (quṭiʿā)		قُطِعْنَا (quṭiʿnā) (quṭiʿnā)	قُطِعْتُمْ (quṭiʿtum) (quṭiʿtum)	قُطِعُوا (quṭiʿū) (quṭiʿū)
	f		قُطِعْتِ (quṭiʿti) (quṭiʿti)	قُطِعَتْ (quṭiʿat) (quṭiʿat)			قُطِعَتَا (quṭiʿatā) (quṭiʿatā)			قُطِعْتُنَّ (quṭiʿtunna) (quṭiʿtunna)	قُطِعْنَ (quṭiʿna) (quṭiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْطَعُ (ʾuqṭaʿu) (ʾuqṭaʿu)	تُقْطَعُ (tuqṭaʿu) (tuqṭaʿu)	يُقْطَعُ (yuqṭaʿu) (yuqṭaʿu)		تُقْطَعَانِ (tuqṭaʿāni) (tuqṭaʿāni)	يُقْطَعَانِ (yuqṭaʿāni) (yuqṭaʿāni)		نُقْطَعُ (nuqṭaʿu) (nuqṭaʿu)	تُقْطَعُونَ (tuqṭaʿūna) (tuqṭaʿūna)	يُقْطَعُونَ (yuqṭaʿūna) (yuqṭaʿūna)
	f		تُقْطَعِينَ (tuqṭaʿīna) (tuqṭaʿīna)	تُقْطَعُ (tuqṭaʿu) (tuqṭaʿu)			تُقْطَعَانِ (tuqṭaʿāni) (tuqṭaʿāni)			تُقْطَعْنَ (tuqṭaʿna) (tuqṭaʿna)	يُقْطَعْنَ (yuqṭaʿna) (yuqṭaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْطَعَ (ʾuqṭaʿa) (ʾuqṭaʿa)	تُقْطَعَ (tuqṭaʿa) (tuqṭaʿa)	يُقْطَعَ (yuqṭaʿa) (yuqṭaʿa)		تُقْطَعَا (tuqṭaʿā) (tuqṭaʿā)	يُقْطَعَا (yuqṭaʿā) (yuqṭaʿā)		نُقْطَعَ (nuqṭaʿa) (nuqṭaʿa)	تُقْطَعُوا (tuqṭaʿū) (tuqṭaʿū)	يُقْطَعُوا (yuqṭaʿū) (yuqṭaʿū)
	f		تُقْطَعِي (tuqṭaʿī) (tuqṭaʿī)	تُقْطَعَ (tuqṭaʿa) (tuqṭaʿa)			تُقْطَعَا (tuqṭaʿā) (tuqṭaʿā)			تُقْطَعْنَ (tuqṭaʿna) (tuqṭaʿna)	يُقْطَعْنَ (yuqṭaʿna) (yuqṭaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْطَعْ (ʾuqṭaʿ) (ʾuqṭaʿ)	تُقْطَعْ (tuqṭaʿ) (tuqṭaʿ)	يُقْطَعْ (yuqṭaʿ) (yuqṭaʿ)		تُقْطَعَا (tuqṭaʿā) (tuqṭaʿā)	يُقْطَعَا (yuqṭaʿā) (yuqṭaʿā)		نُقْطَعْ (nuqṭaʿ) (nuqṭaʿ)	تُقْطَعُوا (tuqṭaʿū) (tuqṭaʿū)	يُقْطَعُوا (yuqṭaʿū) (yuqṭaʿū)
	f		تُقْطَعِي (tuqṭaʿī) (tuqṭaʿī)	تُقْطَعْ (tuqṭaʿ) (tuqṭaʿ)			تُقْطَعَا (tuqṭaʿā) (tuqṭaʿā)			تُقْطَعْنَ (tuqṭaʿna) (tuqṭaʿna)	يُقْطَعْنَ (yuqṭaʿna) (yuqṭaʿna)