فَعَلَ

Корен: ف ع ل*

Изговор:

DIN: faʿala

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

урадити
учинити
обавити
извршити

Примери:

!إِفْعَلْ ما تُريدُ

Ради оно што желиш!

Синоними:

جَعَلَ - урадити, учинити, направити, начинити, створити
قامَ بِ - извршити (дужност), обавити, урадити, предузети, постарати се, заузети се за
عَمِلَ - радити, чинити, изводити, израдити, направити, начинити, обавити, извршити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
учинити, извршити	يَفْعَلُ	فَعَلَ	1.
скандирати (стих)	يُفَعِّلُ	فَعَّلَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
узајамно утицати	يَتَفَاعَلُ	تَفَاعَلَ	6.
бити урађен	يَنْفَعِلُ	إِنْفَعَلَ	7.
учинити, урадити; изумети	يَفْتَعِلُ	إِفْتَعَلَ	8.
/	/	/	9.
кривотворити (спис)	يَسْتَفْعِلُ	إِسْتَفْعَلَ	10.

Супротне речи:

كَسِلَ - бити лењ, тром, ленчарити, дангубити

Изреке и пословице:

.أَهَمُّ شَيْءٍ الذي يُمْكِنُ الإِنْسانُ أَنْ يَفْعَلَ لِأَطْفالِهِ هُوَ أَنْ يُحِبَّ أُمِّهِمْ

„Ништа значајније не може отац учинити за своју децу него то да воли њихову мајку.” - Жан Жак Русо

Асоцијације:

عَمَلٌ - посао, рад, деловање, пракса, поступак
واجِبٌ - задатак, обавеза, дужност

Изведене речи:

أَفْعَلُ - (нај)делотворнији, (нај)ефикаснији
إِنْفِعالٌ - подложност утицају, надражај, узбуђење, рефлекс, емоција
إِنْفِعالِيٌّ - надражљив, осећајан, емоционалан
إِنْفِعالِيَّةٌ - осетљивост, надражљивост
تَفاعُلٌ - узајамни утицај, реакција, процес, међусобно деловање, спајање, везивање
فاعِلٌ - извршилац, починитељ, радник, субјекат
فاعِلَةٌ - радница
فاعِلِيَّةٌ - деловање, делатност, ефиканост, активност, делотворност
فاعِلِيَّةُ الأَشِعَّةِ - радиоактивност
فَعّالٌ - активан, делотворан, ефикасан, користан
غَيْرُ فَعّالٍ - неактиван, пасиван
فَعالٌ - (добро) дело, дарежљивост
فَعالِيَّةٌ - деловање, активност, делотворност
فِعْلٌ - глагол, обављање, вршење, рад, функција, дело, радња, поступак, чин, акт
فِعْلُ الخَيْرِ - доброчинство
فِعْلًا - заиста, стварно
فَعْلَةٌ - дело, радња, чин, акт, поступак
فَعِلَةٌ - обичај, навика
أَفْعالٌ مُنْعَكِسَةٌ - рефлекси
فِعْلِيٌّ - стваран, чињенични, практичан, глаголски
فِعْلِيًّا - стварно, фактички
فَعولٌ - активан, чинилац, фактор
فِعّيلٌ - активан
مُفاعِلٌ - реактор, оператор
مُفاعِلٌ نَوَوِيٌّ - нуклеарни реактор
مُفْتَعَلٌ - фалсификован, измишљен, нечувен
مُفَعِّلٌ - оператор
مَفْعولٌ - учињен, расрђен, љут, деловање, учинак, трпно стање, пасив
المَفْعولُ بِهِ - објекат
المَفْعولُ فيهِ - акузатив (ознака) места или времена
مَفْعولِيَّةٌ - срџба, гнев, узрујаност, деловање, утицај
مُنْفَعِلٌ - узбуђен, узрујан, љут, гневан, раздражљив

Сродни чланци са Википедије:

فَعَلَ

Преводи

Амхарски: [1] አደረገ ☞^am

Енглески: [1] do ☞^en

Италијански: [1] fare ☞^it

Немачки: [1] tun ☞^de

Шпански: [1] hacer ☞^es

Француски: [1] faire ☞^fr

Фински: [1] tehdä ☞^fi

Грчки: [1] κάμνω ☞^el

Непалски: [1] उहाँले गर्नुभयो ☞^ne

Руски: [1] делать ☞^ru

Португалски: [1] fazer ☞^pt

Македонски: [1] прави ☞^mk

Српски: [1] радити ☞^sr

Мађарски: [1] tesz ☞^hu

Бугарски: [1] правя ☞^bg

Кинески: [1] 做 ☞^zh

Конјугација глагола فَعلَ (faʿаla) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					فَاعِلٌ (fāʿilun) (fāʿilun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَفْعُولٌ (mafʿūlun) (mafʿūlun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَعلْتُ (faʿаltu)	فَعلْتَ (faʿаlta)	فَعلَ (faʿаla)	فَعلْتُمَا (faʿаltumā)	فَعلَا (faʿаlā)	فَعلْنَا (faʿаlnā)	فَعلْتُمْ (faʿаltum)	فَعلُوا (faʿаlū)
индикатив перфекта الماضي	f	فَعلْتُ (faʿаltu)	فَعلْتِ (faʿаlti)	فَعلَتْ (faʿаlat)	فَعلْتُمَا (faʿаltumā)	فَعلَتَا (faʿаlatā)	فَعلْنَا (faʿаlnā)	فَعلْتُنَّ (faʿаltunna)	فَعلْنَ (faʿаlna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْعلُ (ʾafʿуlu)	تَفْعلُ (tafʿуlu)	يَفْعلُ (yafʿуlu)	تَفْعلَانِ (tafʿуlāni)	يَفْعلَانِ (yafʿуlāni)	نَفْعلُ (nafʿуlu)	تَفْعلُونَ (tafʿуlūna)	يَفْعلُونَ (yafʿуlūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَفْعلُ (ʾafʿуlu)	تَفْعلِينَ (tafʿуlīna)	تَفْعلُ (tafʿуlu)	تَفْعلَانِ (tafʿуlāni)	تَفْعلَانِ (tafʿуlāni)	نَفْعلُ (nafʿуlu)	تَفْعلْنَ (tafʿуlna)	يَفْعلْنَ (yafʿуlna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْعلَ (ʾafʿуla)	تَفْعلَ (tafʿуla)	يَفْعلَ (yafʿуla)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	يَفْعلَا (yafʿуlā)	نَفْعلَ (nafʿуla)	تَفْعلُوا (tafʿуlū)	يَفْعلُوا (yafʿуlū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَفْعلَ (ʾafʿуla)	تَفْعلِي (tafʿуlī)	تَفْعلَ (tafʿуla)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	نَفْعلَ (nafʿуla)	تَفْعلْنَ (tafʿуlna)	يَفْعلْنَ (yafʿуlna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْعلْ (ʾafʿуl)	تَفْعلْ (tafʿуl)	يَفْعلْ (yafʿуl)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	يَفْعلَا (yafʿуlā)	نَفْعلْ (nafʿуl)	تَفْعلُوا (tafʿуlū)	يَفْعلُوا (yafʿуlū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَفْعلْ (ʾafʿуl)	تَفْعلِي (tafʿуlī)	تَفْعلْ (tafʿуl)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	تَفْعلَا (tafʿуlā)	نَفْعلْ (nafʿуl)	تَفْعلْنَ (tafʿуlna)	يَفْعلْنَ (yafʿуlna)
императив الأمر	m		افْعلْ (fʿуl)		افْعلَا (fʿуlā)			افْعلُوا (fʿуlū)
императив الأمر	f		افْعلِي (fʿуlī)		افْعلَا (fʿуlā)			افْعلْنَ (fʿуlna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُعِلْتُ (fuʿiltu) (fuʿiltu)	فُعِلْتَ (fuʿilta) (fuʿilta)	فُعِلَ (fuʿila)	فُعِلْتُمَا (fuʿiltumā) (fuʿiltumā)	فُعِلَا (fuʿilā) (fuʿilā)	فُعِلْنَا (fuʿilnā) (fuʿilnā)	فُعِلْتُمْ (fuʿiltum) (fuʿiltum)	فُعِلُوا (fuʿilū) (fuʿilū)
индикатив перфекта الماضي	f	فُعِلْتُ (fuʿiltu) (fuʿiltu)	فُعِلْتِ (fuʿilti) (fuʿilti)	فُعِلَتْ (fuʿilat) (fuʿilat)	فُعِلْتُمَا (fuʿiltumā) (fuʿiltumā)	فُعِلَتَا (fuʿilatā) (fuʿilatā)	فُعِلْنَا (fuʿilnā) (fuʿilnā)	فُعِلْتُنَّ (fuʿiltunna) (fuʿiltunna)	فُعِلْنَ (fuʿilna) (fuʿilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْعَلُ (ʾufʿalu) (ʾufʿalu)	تُفْعَلُ (tufʿalu) (tufʿalu)	يُفْعَلُ (yufʿalu) (yufʿalu)	تُفْعَلَانِ (tufʿalāni) (tufʿalāni)	يُفْعَلَانِ (yufʿalāni) (yufʿalāni)	نُفْعَلُ (nufʿalu) (nufʿalu)	تُفْعَلُونَ (tufʿalūna) (tufʿalūna)	يُفْعَلُونَ (yufʿalūna) (yufʿalūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُفْعَلُ (ʾufʿalu) (ʾufʿalu)	تُفْعَلِينَ (tufʿalīna) (tufʿalīna)	تُفْعَلُ (tufʿalu) (tufʿalu)	تُفْعَلَانِ (tufʿalāni) (tufʿalāni)	تُفْعَلَانِ (tufʿalāni) (tufʿalāni)	نُفْعَلُ (nufʿalu) (nufʿalu)	تُفْعَلْنَ (tufʿalna) (tufʿalna)	يُفْعَلْنَ (yufʿalna) (yufʿalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْعَلَ (ʾufʿala) (ʾufʿala)	تُفْعَلَ (tufʿala) (tufʿala)	يُفْعَلَ (yufʿala) (yufʿala)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	يُفْعَلَا (yufʿalā) (yufʿalā)	نُفْعَلَ (nufʿala) (nufʿala)	تُفْعَلُوا (tufʿalū) (tufʿalū)	يُفْعَلُوا (yufʿalū) (yufʿalū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُفْعَلَ (ʾufʿala) (ʾufʿala)	تُفْعَلِي (tufʿalī) (tufʿalī)	تُفْعَلَ (tufʿala) (tufʿala)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	نُفْعَلَ (nufʿala) (nufʿala)	تُفْعَلْنَ (tufʿalna) (tufʿalna)	يُفْعَلْنَ (yufʿalna) (yufʿalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْعَلْ (ʾufʿal) (ʾufʿal)	تُفْعَلْ (tufʿal) (tufʿal)	يُفْعَلْ (yufʿal) (yufʿal)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	يُفْعَلَا (yufʿalā) (yufʿalā)	نُفْعَلْ (nufʿal) (nufʿal)	تُفْعَلُوا (tufʿalū) (tufʿalū)	يُفْعَلُوا (yufʿalū) (yufʿalū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُفْعَلْ (ʾufʿal) (ʾufʿal)	تُفْعَلِي (tufʿalī) (tufʿalī)	تُفْعَلْ (tufʿal) (tufʿal)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	تُفْعَلَا (tufʿalā) (tufʿalā)	نُفْعَلْ (nufʿal) (nufʿal)	تُفْعَلْنَ (tufʿalna) (tufʿalna)	يُفْعَلْنَ (yufʿalna) (yufʿalna)

Референце