فَتَحَ

Корен: ف ت ح*

Изговор:

DIN: fataḥa

Аудио:

(датотека)

Значења:

отворити
освојити/земљу/
открити
одврнути/славину/
укључити
подесити
откопчати/дугме/

Примери:

.قَدْ فَتَحُ العَرَبُ إِسْبانِيا و سَكَنُوا فيها مِن سَنَةِ ٧١١ إِلىَ سَنَةِ ١٤٩٢

:Арапи су освојили Шпанију и живели у њој од 711. године до 1492. године.

Синоними:

إِفْتَتَحَ - отворити, отпочети, освојити
كَشَفَ - открити
فازَ - освојити

Супротне речи:

غَلَقَ - затворити
أَغْلَقَ - затворити, закопчати
قَفَلَ - затворити (врата), искључити, угасити (светло)
سَدَّ - затворити, зачепити, закрчити, блокирати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
отворити	يَفْتَحُ	فَتَحَ	1.
отворити се	يُفَتِّحُ	فَتَّحَ	2.
судити се	يُفَاتِحُ	فَاتَحَ	3.
/	/	/	4.
отворити се, развити се	يَتَفَتَّحُ	تَفَتَّحَ	5.
међусобно разговарати (отворити се)	يَتَفَاتَحُ	تَفَاتَحَ	6.
бити отворен, отворити се	يَنْفَتِحُ	إِنْفَتَحَ	7.
отворити, отпочети, освојити	يَفْتَتِحُ	إِفْتَتَحَ	8.
/	/	/	9.
отворити, отпочети, предузети	يَسْتَفْتِحُ	إِسْتَفْتَحَ	10.

Изреке и пословице:

.إِذا بَابٌ واحَدٌ مُغْلَقٌ إِفْتَحْ بابًا آخَر

„Када су једна врата затворена, отвори нека друга.” - америчка пословица

Асоцијације:

بابٌ - врата
بَلَدٌ - земља
هَدِيَةٌ - поклон
جِهازٌ - уређај, апарат

Изведене речи:

تَفْتيحٌ - отварање
فاتِحٌ - освајач
فَتَّاحَةٌ - вадичеп
فُتُوحٌ - помоћ, победа, освојење
فُتْحَةٌ - отвор, пролаз
فَتْحىَ - профит, добитак
مِفْتاحٌ - кључ
مَفْتُوحٌ - отворен, освојен, заузет
إِفْتِتاحٌ - отварање, отворење, почињање, увертира
فاتِحَةٌ - отворење, почетак, предговор
فَتَّاحٌ - освајач
فَتْحٌ - почињање, отварање

Сродни чланци са Википедије:

فَتَحَ

Преводи

Енглески: [1] open ☞^en

Италијански: [1] aprire ☞^it

Немачки: [1] eröffnen ☞^de

Шпански: [1] abrir ☞^es

Француски: [1] ouvrir ☞^fr

Фински: [1] avata ☞^fi

Грчки: [1] ανοιχτό ☞^el

Руски: [1] открыть ☞^ru

Португалски: [1] abrir ☞^pt

Македонски: [1] отвара ☞^mk

Српски: [1] отворити ☞^sr

Мађарски: [1] nyit ☞^hu

Бугарски: [1] отварям ☞^bg

Кинески: [1] 打開 ☞^zh

Конјугација глагола فَتَحَ (fataḥa) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					فَاتِحٌ (fātiḥun) (fātiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَفْتُوحٌ (maftūḥun) (maftūḥun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَتَحْتُ (fataḥtu) (fataḥtu)	فَتَحْتَ (fataḥta) (fataḥta)	فَتَحَ (fataḥa)	فَتَحْتُمَا (fataḥtumā) (fataḥtumā)	فَتَحَا (fataḥā) (fataḥā)	فَتَحْنَا (fataḥnā) (fataḥnā)	فَتَحْتُمْ (fataḥtum) (fataḥtum)	فَتَحُوا (fataḥū) (fataḥū)
индикатив перфекта الماضي	f	فَتَحْتُ (fataḥtu) (fataḥtu)	فَتَحْتِ (fataḥti) (fataḥti)	فَتَحَتْ (fataḥat) (fataḥat)	فَتَحْتُمَا (fataḥtumā) (fataḥtumā)	فَتَحَتَا (fataḥatā) (fataḥatā)	فَتَحْنَا (fataḥnā) (fataḥnā)	فَتَحْتُنَّ (fataḥtunna) (fataḥtunna)	فَتَحْنَ (fataḥna) (fataḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْتَحُ (ʾaftaḥu) (ʾaftaḥu)	تَفْتَحُ (taftaḥu) (taftaḥu)	يَفْتَحُ (yaftaḥu) (yaftaḥu)	تَفْتَحَانِ (taftaḥāni) (taftaḥāni)	يَفْتَحَانِ (yaftaḥāni) (yaftaḥāni)	نَفْتَحُ (naftaḥu) (naftaḥu)	تَفْتَحُونَ (taftaḥūna) (taftaḥūna)	يَفْتَحُونَ (yaftaḥūna) (yaftaḥūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَفْتَحُ (ʾaftaḥu) (ʾaftaḥu)	تَفْتَحِينَ (taftaḥīna) (taftaḥīna)	تَفْتَحُ (taftaḥu) (taftaḥu)	تَفْتَحَانِ (taftaḥāni) (taftaḥāni)	تَفْتَحَانِ (taftaḥāni) (taftaḥāni)	نَفْتَحُ (naftaḥu) (naftaḥu)	تَفْتَحْنَ (taftaḥna) (taftaḥna)	يَفْتَحْنَ (yaftaḥna) (yaftaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْتَحَ (ʾaftaḥa) (ʾaftaḥa)	تَفْتَحَ (taftaḥa) (taftaḥa)	يَفْتَحَ (yaftaḥa) (yaftaḥa)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	يَفْتَحَا (yaftaḥā) (yaftaḥā)	نَفْتَحَ (naftaḥa) (naftaḥa)	تَفْتَحُوا (taftaḥū) (taftaḥū)	يَفْتَحُوا (yaftaḥū) (yaftaḥū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَفْتَحَ (ʾaftaḥa) (ʾaftaḥa)	تَفْتَحِي (taftaḥī) (taftaḥī)	تَفْتَحَ (taftaḥa) (taftaḥa)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	نَفْتَحَ (naftaḥa) (naftaḥa)	تَفْتَحْنَ (taftaḥna) (taftaḥna)	يَفْتَحْنَ (yaftaḥna) (yaftaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْتَحْ (ʾaftaḥ) (ʾaftaḥ)	تَفْتَحْ (taftaḥ) (taftaḥ)	يَفْتَحْ (yaftaḥ) (yaftaḥ)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	يَفْتَحَا (yaftaḥā) (yaftaḥā)	نَفْتَحْ (naftaḥ) (naftaḥ)	تَفْتَحُوا (taftaḥū) (taftaḥū)	يَفْتَحُوا (yaftaḥū) (yaftaḥū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَفْتَحْ (ʾaftaḥ) (ʾaftaḥ)	تَفْتَحِي (taftaḥī) (taftaḥī)	تَفْتَحْ (taftaḥ) (taftaḥ)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	تَفْتَحَا (taftaḥā) (taftaḥā)	نَفْتَحْ (naftaḥ) (naftaḥ)	تَفْتَحْنَ (taftaḥna) (taftaḥna)	يَفْتَحْنَ (yaftaḥna) (yaftaḥna)
императив الأمر	m		اِفْتَحْ (iftaḥ) (iftaḥ)		اِفْتَحَا (iftaḥā) (iftaḥā)			اِفْتَحُوا (iftaḥū) (iftaḥū)
императив الأمر	f		اِفْتَحِي (iftaḥī) (iftaḥī)		اِفْتَحَا (iftaḥā) (iftaḥā)			اِفْتَحْنَ (iftaḥna) (iftaḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُتِحْتُ (futiḥtu) (futiḥtu)	فُتِحْتَ (futiḥta) (futiḥta)	فُتِحَ (futiḥa)	فُتِحْتُمَا (futiḥtumā) (futiḥtumā)	فُتِحَا (futiḥā) (futiḥā)	فُتِحْنَا (futiḥnā) (futiḥnā)	فُتِحْتُمْ (futiḥtum) (futiḥtum)	فُتِحُوا (futiḥū) (futiḥū)
индикатив перфекта الماضي	f	فُتِحْتُ (futiḥtu) (futiḥtu)	فُتِحْتِ (futiḥti) (futiḥti)	فُتِحَتْ (futiḥat) (futiḥat)	فُتِحْتُمَا (futiḥtumā) (futiḥtumā)	فُتِحَتَا (futiḥatā) (futiḥatā)	فُتِحْنَا (futiḥnā) (futiḥnā)	فُتِحْتُنَّ (futiḥtunna) (futiḥtunna)	فُتِحْنَ (futiḥna) (futiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْتَحُ (ʾuftaḥu) (ʾuftaḥu)	تُفْتَحُ (tuftaḥu) (tuftaḥu)	يُفْتَحُ (yuftaḥu) (yuftaḥu)	تُفْتَحَانِ (tuftaḥāni) (tuftaḥāni)	يُفْتَحَانِ (yuftaḥāni) (yuftaḥāni)	نُفْتَحُ (nuftaḥu) (nuftaḥu)	تُفْتَحُونَ (tuftaḥūna) (tuftaḥūna)	يُفْتَحُونَ (yuftaḥūna) (yuftaḥūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُفْتَحُ (ʾuftaḥu) (ʾuftaḥu)	تُفْتَحِينَ (tuftaḥīna) (tuftaḥīna)	تُفْتَحُ (tuftaḥu) (tuftaḥu)	تُفْتَحَانِ (tuftaḥāni) (tuftaḥāni)	تُفْتَحَانِ (tuftaḥāni) (tuftaḥāni)	نُفْتَحُ (nuftaḥu) (nuftaḥu)	تُفْتَحْنَ (tuftaḥna) (tuftaḥna)	يُفْتَحْنَ (yuftaḥna) (yuftaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْتَحَ (ʾuftaḥa) (ʾuftaḥa)	تُفْتَحَ (tuftaḥa) (tuftaḥa)	يُفْتَحَ (yuftaḥa) (yuftaḥa)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	يُفْتَحَا (yuftaḥā) (yuftaḥā)	نُفْتَحَ (nuftaḥa) (nuftaḥa)	تُفْتَحُوا (tuftaḥū) (tuftaḥū)	يُفْتَحُوا (yuftaḥū) (yuftaḥū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُفْتَحَ (ʾuftaḥa) (ʾuftaḥa)	تُفْتَحِي (tuftaḥī) (tuftaḥī)	تُفْتَحَ (tuftaḥa) (tuftaḥa)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	نُفْتَحَ (nuftaḥa) (nuftaḥa)	تُفْتَحْنَ (tuftaḥna) (tuftaḥna)	يُفْتَحْنَ (yuftaḥna) (yuftaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْتَحْ (ʾuftaḥ) (ʾuftaḥ)	تُفْتَحْ (tuftaḥ) (tuftaḥ)	يُفْتَحْ (yuftaḥ) (yuftaḥ)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	يُفْتَحَا (yuftaḥā) (yuftaḥā)	نُفْتَحْ (nuftaḥ) (nuftaḥ)	تُفْتَحُوا (tuftaḥū) (tuftaḥū)	يُفْتَحُوا (yuftaḥū) (yuftaḥū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُفْتَحْ (ʾuftaḥ) (ʾuftaḥ)	تُفْتَحِي (tuftaḥī) (tuftaḥī)	تُفْتَحْ (tuftaḥ) (tuftaḥ)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	تُفْتَحَا (tuftaḥā) (tuftaḥā)	نُفْتَحْ (nuftaḥ) (nuftaḥ)	تُفْتَحْنَ (tuftaḥna) (tuftaḥna)	يُفْتَحْنَ (yuftaḥna) (yuftaḥna)

Референце