رَعَدَ

Грмљавину често прати олуја.

Корен: ر ع د*

Изговор:

DIN: raʿada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. загрмети
2. запретити
3. грозити се

Примери:

.رَعَدَ السَّمَاءُ وَقَدْ بَدَأَ المَطَرُ

Загрмело је и почела је да пада киша.

Синоними:

• أَرْعَدَ - грмети
• دَوَّى - грмети
• قَصَفَ - грмети
• هَدَّدَ - запретити
• تَوَعَّدَ - запретити
• إِرْتَعَدَ - грозити се
• إِرْتَعَشَ - грозити се
• إِرْتَجَفَ - грозити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
грмети	يَرْعُدُ	رَعَدَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
бити погођен громом, чути грмљавину	يُرْعِدُ	أَرْعَدَ	4.
трескати се	يَتَرَعَّدُ	تَرَعَّدَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
трести се, дрхтати	يَرْتَعِدُ	إِرْتَعَدَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• شَمَسَ - бити сунчано, сијати сунце
• فَرِحَ - радовати се
• إِبْتَهَجَ - радовати се
• إِغْتَبَطَ - радовати се

Изреке и пословице:

.لا تَسْمَحْ لِلُغَةٍ أَنْ تَرْعُدَ إِذَا تَهْمُسُ القُوَّة

Не дозволи језику да грми ако ти снага шапуће. - Сенека

Асоцијације:

• عَاصِفَةٌ - олуја
• إِعْطارٌ - ураган

Изведене речи:

• رَاعِدَةٌ - олујни облак
• رَعَّادَةٌ - говорљив, брбљив
• رَعْدٌ - гром, грмљавина
• رَعْدَةٌ - удар грома, дрхтање, зебња, стрепња
• مُرَعْدَدٌ - насртљив, досадан

Сродни чланци са Википедије:

رَعَدَ

Преводи

Енглески: [1] thunder ☞en Италијански: [1] tuono ☞it Немачки: [1] Donner ☞de Шпански: [1] trueno ☞es Француски: [1] tonnerre ☞fr Фински: [1] ukkonen ☞fi Грчки: [1] βροντή ☞el

Руски: [1] гром ☞ru Португалски: [1] trovão ☞pt Македонски: [1] гром ☞mk Српски: [1] загрмети ☞sr Мађарски: [1] mennydörgés ☞hu Бугарски: [1] гръм ☞bg Кинески: [1] 雷声 ☞zh

Конјугација глагола رَعَدَ (raʿada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاعِدٌ (rāʿidun) (rāʿidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْعُودٌ (marʿūdun) (marʿūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَعَدْتُ (raʿadtu) (raʿadtu)	رَعَدْتَ (raʿadta) (raʿadta)	رَعَدَ (raʿada)		رَعَدْتُمَا (raʿadtumā) (raʿadtumā)	رَعَدَا (raʿadā) (raʿadā)		رَعَدْنَا (raʿadnā) (raʿadnā)	رَعَدْتُمْ (raʿadtum) (raʿadtum)	رَعَدُوا (raʿadū) (raʿadū)
	f		رَعَدْتِ (raʿadti) (raʿadti)	رَعَدَتْ (raʿadat) (raʿadat)			رَعَدَتَا (raʿadatā) (raʿadatā)			رَعَدْتُنَّ (raʿadtunna) (raʿadtunna)	رَعَدْنَ (raʿadna) (raʿadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْعُدُ (ʾarʿudu) (ʾarʿudu)	تَرْعُدُ (tarʿudu) (tarʿudu)	يَرْعُدُ (yarʿudu) (yarʿudu)		تَرْعُدَانِ (tarʿudāni) (tarʿudāni)	يَرْعُدَانِ (yarʿudāni) (yarʿudāni)		نَرْعُدُ (narʿudu) (narʿudu)	تَرْعُدُونَ (tarʿudūna) (tarʿudūna)	يَرْعُدُونَ (yarʿudūna) (yarʿudūna)
	f		تَرْعُدِينَ (tarʿudīna) (tarʿudīna)	تَرْعُدُ (tarʿudu) (tarʿudu)			تَرْعُدَانِ (tarʿudāni) (tarʿudāni)			تَرْعُدْنَ (tarʿudna) (tarʿudna)	يَرْعُدْنَ (yarʿudna) (yarʿudna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْعُدَ (ʾarʿuda) (ʾarʿuda)	تَرْعُدَ (tarʿuda) (tarʿuda)	يَرْعُدَ (yarʿuda) (yarʿuda)		تَرْعُدَا (tarʿudā) (tarʿudā)	يَرْعُدَا (yarʿudā) (yarʿudā)		نَرْعُدَ (narʿuda) (narʿuda)	تَرْعُدُوا (tarʿudū) (tarʿudū)	يَرْعُدُوا (yarʿudū) (yarʿudū)
	f		تَرْعُدِي (tarʿudī) (tarʿudī)	تَرْعُدَ (tarʿuda) (tarʿuda)			تَرْعُدَا (tarʿudā) (tarʿudā)			تَرْعُدْنَ (tarʿudna) (tarʿudna)	يَرْعُدْنَ (yarʿudna) (yarʿudna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْعُدْ (ʾarʿud) (ʾarʿud)	تَرْعُدْ (tarʿud) (tarʿud)	يَرْعُدْ (yarʿud) (yarʿud)		تَرْعُدَا (tarʿudā) (tarʿudā)	يَرْعُدَا (yarʿudā) (yarʿudā)		نَرْعُدْ (narʿud) (narʿud)	تَرْعُدُوا (tarʿudū) (tarʿudū)	يَرْعُدُوا (yarʿudū) (yarʿudū)
	f		تَرْعُدِي (tarʿudī) (tarʿudī)	تَرْعُدْ (tarʿud) (tarʿud)			تَرْعُدَا (tarʿudā) (tarʿudā)			تَرْعُدْنَ (tarʿudna) (tarʿudna)	يَرْعُدْنَ (yarʿudna) (yarʿudna)
императив الأمر	m		اُرْعُدْ (urʿud) (urʿud)			اُرْعُدَا (urʿudā) (urʿudā)				اُرْعُدُوا (urʿudū) (urʿudū)
	f		اُرْعُدِي (urʿudī) (urʿudī)							اُرْعُدْنَ (urʿudna) (urʿudna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُعِدْتُ (ruʿidtu) (ruʿidtu)	رُعِدْتَ (ruʿidta) (ruʿidta)	رُعِدَ (ruʿida)		رُعِدْتُمَا (ruʿidtumā) (ruʿidtumā)	رُعِدَا (ruʿidā) (ruʿidā)		رُعِدْنَا (ruʿidnā) (ruʿidnā)	رُعِدْتُمْ (ruʿidtum) (ruʿidtum)	رُعِدُوا (ruʿidū) (ruʿidū)
	f		رُعِدْتِ (ruʿidti) (ruʿidti)	رُعِدَتْ (ruʿidat) (ruʿidat)			رُعِدَتَا (ruʿidatā) (ruʿidatā)			رُعِدْتُنَّ (ruʿidtunna) (ruʿidtunna)	رُعِدْنَ (ruʿidna) (ruʿidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْعَدُ (ʾurʿadu) (ʾurʿadu)	تُرْعَدُ (turʿadu) (turʿadu)	يُرْعَدُ (yurʿadu) (yurʿadu)		تُرْعَدَانِ (turʿadāni) (turʿadāni)	يُرْعَدَانِ (yurʿadāni) (yurʿadāni)		نُرْعَدُ (nurʿadu) (nurʿadu)	تُرْعَدُونَ (turʿadūna) (turʿadūna)	يُرْعَدُونَ (yurʿadūna) (yurʿadūna)
	f		تُرْعَدِينَ (turʿadīna) (turʿadīna)	تُرْعَدُ (turʿadu) (turʿadu)			تُرْعَدَانِ (turʿadāni) (turʿadāni)			تُرْعَدْنَ (turʿadna) (turʿadna)	يُرْعَدْنَ (yurʿadna) (yurʿadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْعَدَ (ʾurʿada) (ʾurʿada)	تُرْعَدَ (turʿada) (turʿada)	يُرْعَدَ (yurʿada) (yurʿada)		تُرْعَدَا (turʿadā) (turʿadā)	يُرْعَدَا (yurʿadā) (yurʿadā)		نُرْعَدَ (nurʿada) (nurʿada)	تُرْعَدُوا (turʿadū) (turʿadū)	يُرْعَدُوا (yurʿadū) (yurʿadū)
	f		تُرْعَدِي (turʿadī) (turʿadī)	تُرْعَدَ (turʿada) (turʿada)			تُرْعَدَا (turʿadā) (turʿadā)			تُرْعَدْنَ (turʿadna) (turʿadna)	يُرْعَدْنَ (yurʿadna) (yurʿadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْعَدْ (ʾurʿad) (ʾurʿad)	تُرْعَدْ (turʿad) (turʿad)	يُرْعَدْ (yurʿad) (yurʿad)		تُرْعَدَا (turʿadā) (turʿadā)	يُرْعَدَا (yurʿadā) (yurʿadā)		نُرْعَدْ (nurʿad) (nurʿad)	تُرْعَدُوا (turʿadū) (turʿadū)	يُرْعَدُوا (yurʿadū) (yurʿadū)
	f		تُرْعَدِي (turʿadī) (turʿadī)	تُرْعَدْ (turʿad) (turʿad)			تُرْعَدَا (turʿadā) (turʿadā)			تُرْعَدْنَ (turʿadna) (turʿadna)	يُرْعَدْنَ (yurʿadna) (yurʿadna)