بَتَرَ

Литографија Вилена на којој ампутирају руку војнику.

Глаголски вид
свршени	несвршени
بَتَرَ	يَبْتُرُ

Корен: ب ت ر*

Изговор:

DIN: batara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. одрезати
2. одсећи
3. ампутирати

Примери:

.بَتَرَ إِصْبَعَهُ مُصَادَفَةً

Случајно је одрезао свој прст.

Синоними:

• قَطَعَ - одрезати, одсећи, одрубити, ампутирати, посећи
• جَذَمَ - одрезати, одсећи, осакатити
• قَصَّ - одрезати, подрезати; подшишати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
одрезати, одсећи, ампутирати	يَبْتُرُ	بَتَرَ	1.
уништити	يُبَتِّرُ	بَتَّرَ	2.
/	/	/	3.
лишити потомства; одрезати реп	يُبْتِرُ	أَبْتَرَ	4.
бити одвојен	يَتَبَتَّرُ	تَبَتَّرَ	5.
/	/	/	6.
бити одсечен, одрезан	يَنْبَتِرُ	إِنْبَتَرَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.إِسْتَخْدِمْ رَأْسَكَ؛ أُبْتُرْ رَأْسَهُمْ

Користи своју главу; одсеци њихове. -Макс Брукс

Асоцијације:

• سِكِّينٌ - нож, сечиво
• حَادِثٌ - несрећа, незгода, инцидент, удес
• أَلَمٌ - бол, патња, мука, јад

Изведене речи:

• بَتْرٌ - одрезивање, одвајање, ампутација
• مَبْتُورٌ - одрезан, ампутиран

Сродни чланци са Википедије:

بَتَرَ

Преводи

Енглески: [1] cut off ☞en Италијански: [1] tagliare ☞it Немачки: [1] abschneiden ☞de Шпански: [1] cortar ☞es Француски: [1] couper ☞fr Фински: [1] katkaista ☞fi Грчки: [1] αποκόβω ☞el

Руски: [1] отреза́ть ☞ru Португалски: [1] recortar ☞pt Македонски: [1] отрязвам ☞mk Српски: [1] одрезати ☞sr Мађарски: [1] levág ☞hu Бугарски: [1] отрязвам ☞bg Кинески: [1] 隔断 ☞zh

Конјугација глагола بَتَرَ (batara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاتِرٌ‎ (bātirun) (bātirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْتُورٌ‎ (mabtūrun) (mabtūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَتَرْتُ‎ (batartu) (batartu)	بَتَرْتَ‎ (batarta) (batarta)	بَتَرَ (batara)		بَتَرْتُمَا‎ (batartumā) (batartumā)	بَتَرَا‎ (batarā) (batarā)		بَتَرْنَا‎ (batarnā) (batarnā)	بَتَرْتُمْ‎ (batartum) (batartum)	بَتَرُوا‎ (batarū) (batarū)
	f		بَتَرْتِ‎ (batarti) (batarti)	بَتَرَتْ‎ (batarat) (batarat)			بَتَرَتَا‎ (bataratā) (bataratā)			بَتَرْتُنَّ‎ (batartunna) (batartunna)	بَتَرْنَ‎ (batarna) (batarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْتُرُ‎ (ʾabturu) (ʾabturu)	تَبْتُرُ‎ (tabturu) (tabturu)	يَبْتُرُ‎ (yabturu) (yabturu)		تَبْتُرَانِ‎ (tabturāni) (tabturāni)	يَبْتُرَانِ‎ (yabturāni) (yabturāni)		نَبْتُرُ‎ (nabturu) (nabturu)	تَبْتُرُونَ‎ (tabturūna) (tabturūna)	يَبْتُرُونَ‎ (yabturūna) (yabturūna)
	f		تَبْتُرِينَ‎ (tabturīna) (tabturīna)	تَبْتُرُ‎ (tabturu) (tabturu)			تَبْتُرَانِ‎ (tabturāni) (tabturāni)			تَبْتُرْنَ‎ (tabturna) (tabturna)	يَبْتُرْنَ‎ (yabturna) (yabturna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْتُرَ‎ (ʾabtura) (ʾabtura)	تَبْتُرَ‎ (tabtura) (tabtura)	يَبْتُرَ‎ (yabtura) (yabtura)		تَبْتُرَا‎ (tabturā) (tabturā)	يَبْتُرَا‎ (yabturā) (yabturā)		نَبْتُرَ‎ (nabtura) (nabtura)	تَبْتُرُوا‎ (tabturū) (tabturū)	يَبْتُرُوا‎ (yabturū) (yabturū)
	f		تَبْتُرِي‎ (tabturī) (tabturī)	تَبْتُرَ‎ (tabtura) (tabtura)			تَبْتُرَا‎ (tabturā) (tabturā)			تَبْتُرْنَ‎ (tabturna) (tabturna)	يَبْتُرْنَ‎ (yabturna) (yabturna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْتُرْ‎ (ʾabtur) (ʾabtur)	تَبْتُرْ‎ (tabtur) (tabtur)	يَبْتُرْ‎ (yabtur) (yabtur)		تَبْتُرَا‎ (tabturā) (tabturā)	يَبْتُرَا‎ (yabturā) (yabturā)		نَبْتُرْ‎ (nabtur) (nabtur)	تَبْتُرُوا‎ (tabturū) (tabturū)	يَبْتُرُوا‎ (yabturū) (yabturū)
	f		تَبْتُرِي‎ (tabturī) (tabturī)	تَبْتُرْ‎ (tabtur) (tabtur)			تَبْتُرَا‎ (tabturā) (tabturā)			تَبْتُرْنَ‎ (tabturna) (tabturna)	يَبْتُرْنَ‎ (yabturna) (yabturna)
императив الأمر	m		اُبْتُرْ‎ (ubtur) (ubtur)			اُبْتُرَا‎ (ubturā) (ubturā)				اُبْتُرُوا‎ (ubturū) (ubturū)
	f		اُبْتُرِي‎ (ubturī) (ubturī)							اُبْتُرْنَ‎ (ubturna) (ubturna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُتِرْتُ‎ (butirtu) (butirtu)	بُتِرْتَ‎ (butirta) (butirta)	بُتِرَ (butira)		بُتِرْتُمَا‎ (butirtumā) (butirtumā)	بُتِرَا‎ (butirā) (butirā)		بُتِرْنَا‎ (butirnā) (butirnā)	بُتِرْتُمْ‎ (butirtum) (butirtum)	بُتِرُوا‎ (butirū) (butirū)
	f		بُتِرْتِ‎ (butirti) (butirti)	بُتِرَتْ‎ (butirat) (butirat)			بُتِرَتَا‎ (butiratā) (butiratā)			بُتِرْتُنَّ‎ (butirtunna) (butirtunna)	بُتِرْنَ‎ (butirna) (butirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْتَرُ‎ (ʾubtaru) (ʾubtaru)	تُبْتَرُ‎ (tubtaru) (tubtaru)	يُبْتَرُ‎ (yubtaru) (yubtaru)		تُبْتَرَانِ‎ (tubtarāni) (tubtarāni)	يُبْتَرَانِ‎ (yubtarāni) (yubtarāni)		نُبْتَرُ‎ (nubtaru) (nubtaru)	تُبْتَرُونَ‎ (tubtarūna) (tubtarūna)	يُبْتَرُونَ‎ (yubtarūna) (yubtarūna)
	f		تُبْتَرِينَ‎ (tubtarīna) (tubtarīna)	تُبْتَرُ‎ (tubtaru) (tubtaru)			تُبْتَرَانِ‎ (tubtarāni) (tubtarāni)			تُبْتَرْنَ‎ (tubtarna) (tubtarna)	يُبْتَرْنَ‎ (yubtarna) (yubtarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْتَرَ‎ (ʾubtara) (ʾubtara)	تُبْتَرَ‎ (tubtara) (tubtara)	يُبْتَرَ‎ (yubtara) (yubtara)		تُبْتَرَا‎ (tubtarā) (tubtarā)	يُبْتَرَا‎ (yubtarā) (yubtarā)		نُبْتَرَ‎ (nubtara) (nubtara)	تُبْتَرُوا‎ (tubtarū) (tubtarū)	يُبْتَرُوا‎ (yubtarū) (yubtarū)
	f		تُبْتَرِي‎ (tubtarī) (tubtarī)	تُبْتَرَ‎ (tubtara) (tubtara)			تُبْتَرَا‎ (tubtarā) (tubtarā)			تُبْتَرْنَ‎ (tubtarna) (tubtarna)	يُبْتَرْنَ‎ (yubtarna) (yubtarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْتَرْ‎ (ʾubtar) (ʾubtar)	تُبْتَرْ‎ (tubtar) (tubtar)	يُبْتَرْ‎ (yubtar) (yubtar)		تُبْتَرَا‎ (tubtarā) (tubtarā)	يُبْتَرَا‎ (yubtarā) (yubtarā)		نُبْتَرْ‎ (nubtar) (nubtar)	تُبْتَرُوا‎ (tubtarū) (tubtarū)	يُبْتَرُوا‎ (yubtarū) (yubtarū)
	f		تُبْتَرِي‎ (tubtarī) (tubtarī)	تُبْتَرْ‎ (tubtar) (tubtar)			تُبْتَرَا‎ (tubtarā) (tubtarā)			تُبْتَرْنَ‎ (tubtarna) (tubtarna)	يُبْتَرْنَ‎ (yubtarna) (yubtarna)