إِبْنٌ

إِبْنٌ (арапски)

неодређени вид
Множина	Двојина	Једнина	Падеж
أَبْنَاءُ	إِِبْنَانِ	إِِبْنٌ	Номинатив
أَبْنَاءِ	إِِبْنَيْنِ	إِِبْنٍ	Генитив
أَبْنَاءَ	إِِبْنَيْنِ	إِِبْناً	Акузатив

одређени вид
Множина	Двојина	Једнина	Падеж
أَلأَبْنَاءُ	أَلإِبْنَانِ	أَلإِبْنٌ	Номинатив
أَلأَبْنَاءِ	أَلإِبْنَيْنِ	أَلإِبْنٍ	Генитив
أَلأَبْنَاءَ	أَلإِبْنَيْنِ	أَلإِبْناً	Акузатив

Мајка и син на плажи.

Корен: ب ن و*

Изговор:

DIN: 'ibn  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. син
2. потомак
3. припадник

Порекло:

Изведено из арапског глагола تَبَنَّى (tabanna) посинити, усвојити, имати синове, затруднети.

Примери:

.إِِبْنُهَا طَالِبٌ جَيِّدٌ

Њен син је добар студент.

Синоними:

• وَلَدٌ - дечак, син

Супротне речи:

• بِنْتٌ - ћерка
• أَبٌ ,والِدٌ - отац
• أُمٌّ ,والِدَةٌ - мајка
• أَخٌ - брат
• أُخْتٌ - сестра
• جَدٌّ - деда
• جَدَّةٌ - баба

Изреке и пословице:

.أَصْبَحَ ابْنُ اللَّهِ إِنْسَاناً لِكَي نُسْبِحَ إلَهاً

Божији син је постао човек да бисмо ми могли да постанемо богови.

Асоцијације:

• طِفْلٌ - дете
• ميلادٌ - рођење
• خَلِيفَةٌ - наследник

Изведене речи:

• ابْنُ غَيْرُ شَرْعِيٍّ - незаконит (ванбрачни) син
• ابْنُ إحْداها - племенитог рода
• ابْنُ آدَمَ - човек
• ابْنُ أرْضٍ - незнанац, туђинац
• ابْنُ الأَيَّامِ - искусан (светски) човек
• ابْنُ بِلادٍ - земљак
• ابْنُ الْحَاجَةِ - сиромах
• ابْنُ حَرامٍ - ванбрачни син, простак
• ابْنُ حَلالٍ - законит син, поштењак
• ابْنُ الْخالِ - брат од ујака
• ابْنُ الْعَمِ - брат од стрица
• ابْنُ زِناً - копиле
• أبْنَاءُ الضَّادِ - Арапи
• أبْنَاءُ آدَمَ - људи, човечанство, људски род
• زَوْجَةُ الإبْنِ - снаја

Сродни чланци са Википедије:

إِبْنٌ

Преводи

Енглески: [1] son ☞en Италијански: [1] figlio ☞it Немачки: [1] Sohn ☞de Шпански: [1] hijo ☞es Француски: [1] fils ☞fr Фински: [1] poika ☞fi Грчки: [1] γιος ☞el

Руски: [1] сын ☞ru Португалски: [1] filho ☞pt Македонски: [1] син ☞mk Српски: [1] син ☞sr Мађарски: [1] fiú ☞hu Бугарски: [1] син ☞bg Кинески: [1] 兒子 ☞zh