слободан

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

слободан

слободан (српски, lat. slobodan)[уреди]

Порекло[уреди]

Придев слőбодан од именице слобода +‎ (слобòда + -н).

Први део речи води порекло од прасловенског корена *сво- ("свој-") м, *сва- ("своја-") ж, који је когнат са санскритским स्व f (sva), а које најдаље вуку порекло од праиндоевропског корена *swo-bʰo-/*swe-bʰo-.

Други део речи води порекло од прасловенске речи *будити, која је настала из праиндоевропске речи *bʰewdʰ- ("бити будан, свестан") која је когнат са Санскритском बोधयति (bodháyati) што у буквалном преводу значи "стање свести о себи" или прецизније "дар (способност) да будемо свесни себе" зато што реч дар вуче корен од прасловенске речи *darъ (од праиндоевропске речи *déh₃rom која је повезана са санскритском धातृ (dhātṛ́) - "онај ко даје, подржава, онај који је стваралац...").

Дакле, реч слободан значи "Богом дана способност да буде свестан (и да изрази) себе".

Придев[уреди]

слободан , , прид.

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) аутономан, самосталан, независан, самосвојан, непотчињен, суверен, неспутан, неподређен, неусловљен, самоуправни [1][н 1]

  2. (значење изведено преко синонима) (о месту), ослобођен, незаузет, незапоседнут, испражњен [1][н 1]

Према Речнику српскога језика Матице српске (Нови Сад, 2011):

  1. који живи у слободи, који није роб, заробљеник и сл.
  2. у коме влаgа слобода, у коме људи имajy слободу.
  3. независан oд влаgавине туђина, суверен.
  4. који се може користити, незаузет, празан.
  5. који није испуњен радом, послом.
  6. који није заузет, који нема обавеза према некоме.
  7. који не трпи никаква оrраничења.
  8. који располаже по својој вољи, независан, самосталан.
  9. отворен, одређен за неспутано, неометано кретање или обављање послова.
  10. који је без ограничења, забрана, неспутан.
  11. који се врши без сметњи, без тешкоћа.
  12. који се не снебива, отворен.
  13. који излази из оквира пристојности, који није сасвим у складу с морланим нормама.
  14. који се налази у хемијском споју, једињењу.

Лично име[уреди]

Постоји и лично мушко име Слободан.

Референце[уреди]

  • Vasmer, Max (1964–1973), “свобода”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
  • Vasmer, Max (1964–1973), “слобода”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
  • Oleg Trubačóv (1959), История славянских терминов родства, page 170f
  • August Ahlqvist (1894) August Ahlqvist's Wogulische sprachtexte nebst Entwurf einer wogulischen grammatik aus dem nachlasse des verfassers hrsg, page 36
  • Vladimir Žuravljóv (1982) Внешние и внутренние факторы языковой эволюции, page 167, page 166
  • Kroonen, Guus (2013), “sebjō-”, in Etymological Dictionary of Proto-Germanic (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 11), Leiden, Boston: Brill, page 429
  • Skok, Petar (1971), Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti Zagreb 1971.
  • Матица српска, (2011), Речник српскога језика.

Напомене[уреди]

Уноси који се односе на прасловенски и праиндоевропски језик садрже реконструисане речи и корене. Као такви, термини у овом уносу нису директно потврђењни, али се претпоставља да су постојали на основу упоредних доказа.

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н"/>