слободан

слободан

слободан (српски, lat. slobodan)

Придев

слободан -а, -о, прид.

Слогови: сло-бо-дан

Порекло

Придев слőбодан од именице слобода +‎ -н (слобòда + -н).

Први део речи води порекло од прасловенског корена *сво- ("свој-") м, *сва- ("своја-") ж, који је когнат са санскртским स्व f (sva), а које најдаље вуку порекло од праиндоевропског корена *swo-bʰo-/*swe-bʰo-.

Други део речи води порекло од прасловенске речи *будити, која је настала из праиндоевропске речи *bʰewdʰ- ("бити будан, свестан") која је когнат са Санскртском बोधयति (bodháyati) што у буквалном преводу значи "стање свести о себи" или прецизније "дар (способност) да будемо свесни себе" зато што реч дар вуче корен од прасловенске речи *darъ (од праиндоевропске речи *déh₃rom која је повезана са санскртском धातृ (dhātṛ́) - "онај ко даје, подржава, онај који је стваралац...").

Дакле, реч слободан значи "Богом дана способност да буде свестан (и да изрази) себе".

Значења:

Према Речнику српскога језика Матице српске (Нови Сад, 2011):

1. који живи у слободи, који није роб, заробљеник и сл.
2. у коме влаgа слобода, у коме људи имajy слободу.
3. независан oд влаgавине туђина, суверен.
4. који се може користити, незаузет, празан.
5. који није испуњен радом, послом.
6. који није заузет, који нема обавеза према некоме.
7. који не трпи никаква оrраничења.
8. који располаже по својој вољи, независан, самосталан.
9. отворен, одређен за неспутано, неометано кретање или обављање послова.
10. који је без ограничења, забрана, неспутан.
11. који се врши без сметњи, без тешкоћа.
12. који се не снебива, отворен.
13. који излази из оквира пристојности, који није сасвим у складу с морланим нормама.
14. који се налази у хемијском споју, једињењу.

Лично име

Постоји и лично мушко име Слободан.

Синоними:

1. аутономан, самосталан, независан, самосвојан, непотчињен, суверен, неспутан, неподређен, неусловљен, самоуправни

4. (о месту), ослобођен, незаузет, незапоседнут, испражњен

Примери:

1. Слободан сам као птица, могу да одлетим кад пожелим.

Позитив (одређено) Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. слободни слободна слободно  Ген. слободног; слободнога слободне слободног; слободнога  Дат. слободном; слободноме слободној слободном; слободноме  Аку. слободни; слободног; слободнога слободну слободно  Вок. слободни слободна слободно  Инс. слободним слободном слободним  Лок. слободном; слободноме слободној слободном; слободноме  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. слободни слободне слободна  Ген. слободних слободних слободних  Дат. слободним(а) слободним(а) слободним(а)  Аку. слободне слободне слободна  Вок. слободни слободне слободна  Инс. слободним(а) слободним(а) слободним(а)  Лок. слободним(а) слободним(а) слободним(а)

Компаратив Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. слободнији слободнија слободније  Ген. слободнијег, слободнијега слободније слободнијег, слободнијега  Дат. слободнијем слободнијој слободнијем  Аку. слободнији; слободнијег, слободнијега слободнију слободније  Вок. слободнији слободнија слободније  Инс. слободнијим слободнијом слободнијим  Лок. слободнијем слободнијој слободнијем  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. слободнији слободније слободнија  Ген. слободнијих слободнијих слободнијих  Дат. слободнијим(а) слободнијим(а) слободнијим(а)  Аку. слободније слободније слободнија  Вок. слободнији слободније слободнија  Инс. слободнијим(а) слободнијим(а) слободнијим(а)  Лок. слободнијим(а) слободнијим(а) слободнијим(а)

Суперлатив Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. најслободнији најслободнија најслободније  Ген. најслободнијег; најслободнијега најслободније најслободнијег; најслободнијега  Дат. слободнијем најслободнијој слободнијем  Аку. најслободнији; најслободнијег; најслободнијега најслободнију најслободније  Вок. најслободнији најслободнија најслободније  Инс. најслободнијим најслободнијом најслободнијим  Лок. слободнијем најслободнијој слободнијем  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. најслободнији најслободније најслободнија  Ген. најслободнијих најслободнијих најслободнијих  Дат. најслободнијим(а) најслободнијим(а) најслободнијим(а)  Аку. најслободније најслободније најслободнија  Вок. најслободнији најслободније најслободнија  Инс. најслободнијим(а) најслободнијим(а) најслободнијим(а)  Лок. најслободнијим(а) најслободнијим(а) најслободнијим(а)

Референце

• Vasmer, Max (1964–1973), “свобода”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Vasmer, Max (1964–1973), “слобода”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Oleg Trubačóv (1959), История славянских терминов родства, page 170f
• August Ahlqvist (1894) August Ahlqvist's Wogulische sprachtexte nebst Entwurf einer wogulischen grammatik aus dem nachlasse des verfassers hrsg, page 36
• Vladimir Žuravljóv (1982) Внешние и внутренние факторы языковой эволюции, page 167, page 166
• Kroonen, Guus (2013), “sebjō-”, in Etymological Dictionary of Proto-Germanic (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 11), Leiden, Boston: Brill, page 429
• Skok, Petar (1971), Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti Zagreb 1971.
• Матица српска, (2011), Речник српскога језика.

Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Напомене

Уноси који се односе на прасловенски и праиндоевропски језик садрже реконструисане речи и корене. Као такви, термини у овом уносу нису директно потврђењни, али се претпоставља да су постојали на основу упоредних доказа.