slobodan

slobodan

Srpski

Pridev

slobodan -a, -o, prid.

Slogovi: slo-bo-dan

Poreklo

Pridev slőbodan od imenice sloboda +‎ -n (slobòda + -n).

Prvi deo reči vodi poreklo od praslovenskog korena *svo- ("svoj-") m, *sva- ("svoja-") ž, koji je kognat sa sanskrtskim स्व f (sva), a koje najdalje vuku poreklo od praindoevropskog korena *swo-bʰo-/*swe-bʰo-.

Drugi deo reči vodi poreklo od praslovenske reči *buditi, koja je nastala iz praindoevropske reči *bʰewdʰ- ("biti budan, svestan") koja je kognat sa Sanskrtskom बोधयति (bodháyati) što u bukvalnom prevodu znači "stanje svesti o sebi" ili preciznije "dar (sposobnost) da budemo svesni sebe" zato što reč dar vuče koren od praslovenske reči *darъ (od praindoevropske reči *déh₃rom koja je povezana sa sanskrtskom धातृ (dhātṛ́) - "onaj ko daje, podržava, onaj koji je stvaralac...").

Dakle, reč slobodan znači "Bogom dana sposobnost da bude svestan (i da izrazi) sebe".

Značenja:

Prema Rečniku srpskoga jezika Matice srpske (Novi Sad, 2011):

1. koji živi u slobodi, koji nije rob, zarobljenik i sl.
2. u kome vlaga sloboda, u kome ljudi imajy slobodu.
3. nezavisan od vlagavine tuđina, suveren.
4. koji se može koristiti, nezauzet, prazan.
5. koji nije ispunjen radom, poslom.
6. koji nije zauzet, koji nema obaveza prema nekome.
7. koji ne trpi nikakva orraničenja.
8. koji raspolaže po svojoj volji, nezavisan, samostalan.
9. otvoren, određen za nesputano, neometano kretanje ili obavljanje poslova.
10. koji je bez ograničenja, zabrana, nesputan.
11. koji se vrši bez smetnji, bez teškoća.
12. koji se ne snebiva, otvoren.
13. koji izlazi iz okvira pristojnosti, koji nije sasvim u skladu s morlanim normama.
14. koji se nalazi u hemijskom spoju, jedinjenju.

Lično ime

Postoji i lično muško ime Slobodan.

Sinonimi:

1. autonoman, samostalan, nezavisan, samosvojan, nepotčinjen, suveren, nesputan, nepodređen, neuslovljen, samoupravni

4. (o mestu), oslobođen, nezauzet, nezaposednut, ispražnjen

Primeri:

1. Slobodan sam kao ptica, mogu da odletim kad poželim.

Pozitiv (određeno) Jednina Muški rod Ženski rod Srednji rod  Nom. slobodni slobodna slobodno  Gen. slobodnog; slobodnoga slobodne slobodnog; slobodnoga  Dat. slobodnom; slobodnome slobodnoj slobodnom; slobodnome  Aku. slobodni; slobodnog; slobodnoga slobodnu slobodno  Vok. slobodni slobodna slobodno  Ins. slobodnim slobodnom slobodnim  Lok. slobodnom; slobodnome slobodnoj slobodnom; slobodnome  Množina Muški Rod Ženski Rod Srednji Rod  Nom. slobodni slobodne slobodna  Gen. slobodnih slobodnih slobodnih  Dat. slobodnim(a) slobodnim(a) slobodnim(a)  Aku. slobodne slobodne slobodna  Vok. slobodni slobodne slobodna  Ins. slobodnim(a) slobodnim(a) slobodnim(a)  Lok. slobodnim(a) slobodnim(a) slobodnim(a)

Komparativ Jednina Muški rod Ženski rod Srednji rod  Nom. slobodniji slobodnija slobodnije  Gen. slobodnijeg, slobodnijega slobodnije slobodnijeg, slobodnijega  Dat. slobodnijem slobodnijoj slobodnijem  Aku. slobodniji; slobodnijeg, slobodnijega slobodniju slobodnije  Vok. slobodniji slobodnija slobodnije  Ins. slobodnijim slobodnijom slobodnijim  Lok. slobodnijem slobodnijoj slobodnijem  Množina Muški Rod Ženski Rod Srednji Rod  Nom. slobodniji slobodnije slobodnija  Gen. slobodnijih slobodnijih slobodnijih  Dat. slobodnijim(a) slobodnijim(a) slobodnijim(a)  Aku. slobodnije slobodnije slobodnija  Vok. slobodniji slobodnije slobodnija  Ins. slobodnijim(a) slobodnijim(a) slobodnijim(a)  Lok. slobodnijim(a) slobodnijim(a) slobodnijim(a)

Superlativ Jednina Muški rod Ženski rod Srednji rod  Nom. najslobodniji najslobodnija najslobodnije  Gen. najslobodnijeg; najslobodnijega najslobodnije najslobodnijeg; najslobodnijega  Dat. slobodnijem najslobodnijoj slobodnijem  Aku. najslobodniji; najslobodnijeg; najslobodnijega najslobodniju najslobodnije  Vok. najslobodniji najslobodnija najslobodnije  Ins. najslobodnijim najslobodnijom najslobodnijim  Lok. slobodnijem najslobodnijoj slobodnijem  Množina Muški Rod Ženski Rod Srednji Rod  Nom. najslobodniji najslobodnije najslobodnija  Gen. najslobodnijih najslobodnijih najslobodnijih  Dat. najslobodnijim(a) najslobodnijim(a) najslobodnijim(a)  Aku. najslobodnije najslobodnije najslobodnija  Vok. najslobodniji najslobodnije najslobodnija  Ins. najslobodnijim(a) najslobodnijim(a) najslobodnijim(a)  Lok. najslobodnijim(a) najslobodnijim(a) najslobodnijim(a)

Reference

• Vasmer, Max (1964–1973), “svoboda”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Vasmer, Max (1964–1973), “sloboda”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Oleg Trubačóv (1959), Istoriя slavяnskih terminov rodstva, page 170f
• August Ahlqvist (1894) August Ahlqvist's Wogulische sprachtexte nebst Entwurf einer wogulischen grammatik aus dem nachlasse des verfassers hrsg, page 36
• Vladimir Žuravljóv (1982) Vnešnie i vnutrennie faktorы яzыkovoй эvolюcii, page 167, page 166
• Kroonen, Guus (2013), “sebjō-”, in Etymological Dictionary of Proto-Germanic (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 11), Leiden, Boston: Brill, page 429
• Skok, Petar (1971), Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti Zagreb 1971.
• Matica srpska, (2011), Rečnik srpskoga jezika.

Ćosić, Pavle; et al. (gl. asistent i stručni konsultant Bojana Đorđević) (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Napomene

Unosi koji se odnose na praslovenski i praindoevropski jezik sadrže rekonstruisane reči i korene. Kao takvi, termini u ovom unosu nisu direktno potvrđenjni, ali se pretpostavlja da su postojali na osnovu uporednih dokaza.