Pređi na sadržaj

ručak

ručak

ručak (srpski, lat. ručak)

[uredi]

Imenica

[uredi]

ručak, m

Oblici:

  1. ručka [1]
  2. rúčak, rȗčak Batanja [2] [1]
  3. rúčak Subotica Pomaz Lovra Deska [3] [1]

Značenja:

  1. Ručak koji priređuje mlada mladoženjinoj rodbini osam dana posle veridbe. [1]
  2. Ručak koji se obavlja dan posle slave, pojutarje. [1]
  3. Ručak koji se priređuje za nove prijatelje u tazbini. Jamena[1]
  4. Ručak na koji dolaze jabučari. [1]
  5. Odvojen ručak verenika. [1]

Primeri:

  1. Rȃznog mȇsa je bílo i ako je bȉo rúčak, bíla je sȕpa, pràsetina, a ako je vѐčera bíla, ȍndak je bíla kѝsela čórba. Novi Sad [1]
  2. Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čѐtir sȃta. [4] Melenci [1]
  3. Sȕpa je ȍbavezno za rúčak. [5] [6] [7] [8] Tomaševac Bačinci Laćarak Buđanovci Martonoš Obzir Turija Čenej Mokrin Novo Miloševo Bašaid Itebej Kumane Elemir Zrenjanin Vršac Baranda Izbište Jasenovo Vračev Gaj Banatska Palanka [1]
  4. Nȅ zna ni rѐzānaca da ùmēsi, ni da skȕva rúčak mȗžu svȏm. Šimanovci [1]
  5. Mladi ponesu pogače, torte i drugo, a za njih mlada priredi „veliki ručak”. [1]
  6. „Slavanje” u Krašovana ima ove faze: „nanavečer, naplani, večera i porosi ručak”. [9] [10] Krašovo [1]
  7. Kad je vreme ručku, verenici odlaze u stražnju sobu — „devojačku sobu”, gde ručaju i ostaju tamo sve dok prstendžije ne pođu kući. Ovaj odvojen, kako kažu na selu, „separatan ručak” mnogi verenici su kasnije proklinjali, jer su se zbog njega često kidale vereničke veze. [11] [1]


Sinonimi:

  1. užina [1]
  2. fruštuk [1]


Izrazi:

  1. Idi traži ˜ tamo di si dosad bijo! ("u obraćanju ukućaninu koji nije došao u vreme obeda"). Jasenovo [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
  3. Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 142.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 85.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17, 19.
  7. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
  8. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 129, 138, 152, 161.
  9. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51.
  10. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 75.
  11. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 42.

Napomene

[uredi]