ручка

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ручка

ручка (српски, lat. ručka)[уреди]

Именица[уреди]

ручка, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. ру̑чка Госпођинци [1], ру̏чка [2]
  2. ру̏чка [2]
  3. ру̏чка Сот Нештин Мартинци Голубинци Бољевци Товаришево [3] [2]
  4. ру̏чка Моровић Сремска Митровица Бешеново Јарак Јаково Жедник Чуруг Змајево Мошорин Каћ Футог Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Радојево Ново Милошево Српска Црња Бока [4] [2]
  5. ру̏чке [2]
  6. ру̏чка [2]
  7. ру̏чка Сремски Карловци [2]

Значења:

  1. Ручица чијим се окретањем вади вода из бунара. [2]
  2. Мањи дрвени суд (обично од храстовине) којим се измуљано грожђе сипа из каде у фртаљ, а из фртаља у возионицу. [2]

Примери:

  1. Састоји се [шрафшток] из главе, ручке и гвинта. [5] Вршац [2]
  2. Пу̏стијо̄ је ру̏чке на бецѝклу. Лаћарак [2]
  3. И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку [...], о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̑ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка Сусек Свилош Суботица [2]
  4. Ватај суде за ручку да се не опечеш. [6] Ченеј [2]
  5. Сва̏ се испѐкла по ру̀кама кад је ува́тила за ру̏чку од тига́ња, а ле̑по сам јој прѐправила кр̏пу. [3] Бока Сот Мартинци Голубинци Лалић Нови Сад Радојево Српска Црња Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина [2]
  6. Док је у предњој авлији бунар на ручку, а гдегде и на пумпу, артешки, дотле је у задњој авлији бунар на ђерам, с валовима крај сека. Стапар [2]
  7. И̏ма и на ру̏чку буна́ра. [3] Свилош Шуљам Јарак Платичево Прхово Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Суботица [2]
  8. Ми̑ смо ѝмали на̀сред тог ко̏сӣшта ту̑ је бѝла ру̏чка јѐдна да у̀ва̄тиш. [7] Жабаљ Суботица Тител [2]
  9. Пу̀стио је ру̏чке и, ре̏ко, не́ћу мо̀ћи да по̀орем све̏ са̑м. Бачинци Суботица [2]
  10. То је цело весло доле што иде и ова дршка до горе и ондак ручка та што стоји. [8] Бачко Градиште Ђурђево [2]



Референце[уреди]

  1. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126, 172.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]