недеља

недеља

Српски

недеља (српски, lat. nedelja)

Падеж Једнина Множина
Номинатив недеља недеље
Генитив недеље недеља
Датив недељи недељама
Акузатив недеља недеље
Вокатив недељо недеље
Инструментал недељом недељама
Локатив недељи недељама


Именица

недеља, ж

Изговор:

IPA: [...]  
Аудио: noicon(датотека)
Претходни: субота
Следећи: понедељак

Слогови: не·де·ља,  мн. не·де·ље


Значења:

  1. Седми или задњи дан у недељи (седмици). Дан после суботе и пре понедељка.
  2. Дан уочи ускршњег поста. [1]

Скраћенице:

не., нед.

Порекло:

Етимолошки гледано то је: дан кад се "не дела" то јест, не ради.[2]


Примери:

  1. Недеља је најбеља, мека као кудеља, шарена к'о кецеља - стара добра недеља.
  2. Беле недеље једу се млечни производи: млеко, сир, кајмак. Што год се скува на беле покладе (недеља), мора се појести тог дана, не сме се бацити (не знају зашто). На Беле покладе увече сви се пресвуку у чисто, мати донесе бела лука и сви у кући, како одрасли тако и млади, намажу се белим луком и то под пазухом, под коленима, око врата и прсију; неки намажу само табане, а када легну, сви под главу ставе чешањ белог лука, у врата и прозоре забоду ножеве и виљушке, а метлу обрнуто наслоне на врата. Био је обичај да целу ту ноћ гори светло, јер око поноћи иду вештице [...] Сутрадан је Чиста недеља. У Белој недељи стока се истерује рано ујутро и даје јој се свежа (тек извучена) вода, да би стока имала млека. [3] [1]

Изреке и пословице:


Изведене речи:

недељник



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Милан Шипка, Приче о речима. с. 286-8
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.

Сродни чланци са Википедије:

[1] недеља