кецеља

кецеља

кецеља (српски, lat. kecelja)[уреди]

Именица[уреди]

кецеља, ж

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. кѐцеља, кеце̏ља [1]
  2. кѐцеља Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. кѐцеља Суботица [1]
  4. кѐцеља Кула Ковин [2] [1]
  5. кѐцеља Лаћарак [1]
  6. кѐцеља [1]

Значења:

  1. Део одеће различитог кроја и материјала који се ставља најчешће спреда или уопште преко друге одеће, као заштита од нечистоће и прљања. [1]
  2. Дуга кецеља око врата. Банатско Аранђелово[1]
  3. Исто. Вршац[1]
  4. Кецеља на копчање с предње стране без рукава и ревера. [1]
  5. Врста кецеље коју носи путуњџија. Сремски Карловци[1]
  6. Део женске ношње. [1]
  7. Кецеља с нарочитом шаром званом клечка. Црвена Црква[1]
  8. Украсни детаљ преко свечане хаљине. [1]
  9. Ђачка униформа. [1]
  10. Одмориште испред чардака. [1]

Примери:

  1. Свака удата жена носила је, раније, кецељу. [3] [4] Јарковац [1]
  2. Ни́је би́ло о̏нда што̀фо̄ва, већ је би́ло па̀тиса и су̏кње на ка̀рне̄р, и блу́зе ле́пе и кѐцеље. Бачинци [1]
  3. Кад ра̑ди, кад чѝни ко̏же, кад ме̑ша, стру̑же, ѝмо̄ је кѐцељу. [5] Ковиљ [1]
  4. Во̀лем кад је кѐцеља ле̑по о̏прана и ѝспе̄глана. Јаша Томић [1]
  5. О̀ва ти не̑ће све̏крва ку́пити ни кѐцељу. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Ченеј Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Платичево Крушедол Суботица Мол Стапар Змајево Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Вилово Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина Иланџа Деска [1]
  6. Прѝпаши кѐцељу да с[е] не ѝспрља̄ш. Бачинци [1]
  7. Же́не ши̑ру су̏кње, кеце̏ље, ку̏пу жи̏то. Избиште [1]
  8. Ја̑ у кеце̏љу ле̏ба и о̏нда иде́мо на ко̏ла. Велики Гај [1]
  9. Опа̏шеду јој кеце̏љу и да́ду јој ти два̑ ле̏ба пот па̏зу и држи̏ та́ко две̑ све́ће. [1]
  10. Ја̏ иза́шла на сока̑к и ме̏тула по̏к и кеце̏љу. Вршац [1]
  11. Да се не це̑па кице̏ља. [1]
  12. О́ни се ту̏ ви̑чеду: „У̏ка, бе̑ла неде̏ља, са̏д се це̑па кице̏ља!”. Јасеново [1]
  13. Од о̀вог материја́ла ћу да са̏шијем шва̏пску кѐцељу. [8] Ченеј [1]
  14. Преко сукње ношена је кецеља која је обично била од исте тканине од које је био и прслук. Кецеља је око ивица украшавана истим елементима каквим је украшаван и прслук. У неким селима ношене су и ткане кецеље од вуне, на разнобојне пруге, са уткиваним орнаментима између пруга. Уз беле летње сукње ношене су и беле платнене кецеље украшене везом. [12] [1]
  15. Преко горње сукње спреда ношена је „благдашња” свилена кецеља плаве боје, која је украшена златовезом са представом биљних мотива. „Благдашња” кецеља и „прусла” одржани су у народној ношњи до 1885. када почиње све више да преовлађује грађанска ношња тог времена. [13] Остојићево [1]
  16. Око 1900. почеле су се носити сукње „фарбаруше” од кудељног платна а преко ове „фарбарска кецеља” са штампаним биљним орнаментима. [12] [1]
  17. Делови свечане хаљине око 1930—1940. године су блуза и сукња, док су око 1915. године обавезно носиле и кецељу. [14] Старчево [1]
  18. Једанајст врста заната је рађено на точку: стезање шине, карике на точку, панта на точку, туљак, чупица чивија, кецеља, капица у точак шраф, исправијо осовину, оково нови точак, нова карика на точку. [15] Бачки Брестовац [1]
  19. Ра̀шӣре кѐцељу па на̀ватају ри̏бе. [16] Ковиљ [1]


Изрази:

  1. Ловитикѐцељама ("ловити рибу у плиткој води користећи се кецељом (о женама)"). Ковиљ [1]
  2. опасати ("натерати мушкарца да обавља женске кућне послове"; "Тешко оном ком жена опаше кецељу"). Мол [1]
  3. Држати се матери закецељу ("стално бити уз мајку (о детету)"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 182, 343, 452.
  8. 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  10. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5, 21.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  12. 12,0 12,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 15.
  13. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 28.
  15. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 87.
  16. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]