наконче

наконче

наконче (српски, lat. nakonče)[уреди]

Именица[уреди]

наконче, с

Придев[уреди]

наконче , , прид.

Облици:

  1. -ета [1]
  2. на́конче [1]

Значења:

  1. Мушко дете које млада, у повратку са венчања, три пута подиже увис и љуби. [1]

Примери:

  1. Накончету млада дарује кошуљицу, пешкир и сл. ( — Чр; Ј) [РСБ; ССБан 60]. [2] [1]
  2. Са̏[д] ћеду да да́ду де́те мла̑ди, на́конче. [3] Сефкерин [1]
  3. Та̏мо [ј]е доче̏каду, доче̏ка [ј]е све̏крва са на́кончетом, си̏то, жи̏то у си̏ту, кукуру̏за у си̏то. О̏нда све̏крва да̑ њо́зи на́конче. То̑ [ј]е де́те ма̑ло, од го̏дине да́на, го̏дине и̏ по, две̏ го̏дине. Избиште Меленци Иланџа [1]
  4. Невести затим на кола додају мало мушко дете звано „наколче”, „накоњче”, „накумче” или како га још у неким местима зову — доношче. [1]
  5. Док је снаша још на колима, свекрва јој даје мало мушко дете звано „наколче”, „уколче” […] Млада дете подигне и окрене три пута, дарива га платном за кошуљу и пољуби га. [4] [1]
  6. На̀ко̄лче је боја̀жљиво, па је за̀плакало кад га је мла̑да у̏зе̄ла. Бачинци [1]


Синоними:

  1. доношче [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.

Напомене[уреди]