nakonče

nakonče

nakonče (српски, ћир. наконче)[уреди]

Именица[уреди]

nakonče, с

Придев[уреди]

nakonče , , прид.

Облици:

  1. -eta [1]
  2. nákonče [1]

Значења:

  1. Muško dete koje mlada, u povratku sa venčanja, tri puta podiže uvis i ljubi. [1]

Примери:

  1. Nakončetu mlada daruje košuljicu, peškir i sl. ( — Čr; J) [RSB; SSBan 60]. [2] [1]
  2. Sȁ[d] ćedu da dádu déte mlȃdi, nákonče. [3] Сефкерин [1]
  3. Tȁmo [j]e dočȅkadu, dočȅka [j]e svȅkrva sa nákončetom, sȉto, žȉto u sȉtu, kukurȕza u sȉto. Ȍnda svȅkrva dȃ njózi nákonče. Tȏ [j]e déte mȃlo, od gȍdine dána, gȍdine ȉ po, dvȅ gȍdine. Избиште Меленци Иланџа [1]
  4. Nevesti zatim na kola dodaju malo muško dete zvano „nakolče”, „nakonjče”, „nakumče” ili kako ga još u nekim mestima zovu — donošče. [1]
  5. Dok je snaša još na kolima, svekrva joj daje malo muško dete zvano „nakolče”, „ukolče” […] Mlada dete podigne i okrene tri puta, dariva ga platnom za košulju i poljubi ga. [4] [1]
  6. Nàkōlče je bojàžljivo, pa je zàplakalo kad ga je mlȃda ȕzēla. Бачинци [1]


Синоними:

  1. donošče [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.

Напомене[уреди]