nakonče
nakonče
nakonče (српски, ћир. наконче)[уреди]
Именица[уреди]
nakonče, с
Придев[уреди]
Облици:
Значења:
- Muško dete koje mlada, u povratku sa venčanja, tri puta podiže uvis i ljubi. [1]
Примери:
- Nakončetu mlada daruje košuljicu, peškir i sl. ( — Čr; J) [RSB; SSBan 60]. [2] [1]
- Sȁ[d] ćedu da dádu déte mlȃdi, nákonče. [3] Сефкерин [1]
- Tȁmo [j]e dočȅkadu, dočȅka [j]e svȅkrva sa nákončetom, sȉto, žȉto u sȉtu, kukurȕza u sȉto. Ȍnda svȅkrva dȃ njózi nákonče. Tȏ [j]e déte mȃlo, od gȍdine dána, gȍdine ȉ po, dvȅ gȍdine. Избиште Меленци Иланџа [1]
- Nevesti zatim na kola dodaju malo muško dete zvano „nakolče”, „nakonjče”, „nakumče” ili kako ga još u nekim mestima zovu — donošče. [1]
- Dok je snaša još na kolima, svekrva joj daje malo muško dete zvano „nakolče”, „ukolče” […] Mlada dete podigne i okrene tri puta, dariva ga platnom za košulju i poljubi ga. [4] [1]
- Nàkōlče je bojàžljivo, pa je zàplakalo kad ga je mlȃda ȕzēla. Бачинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.