на́конче
на́конче
на́конче (српски, lat. nákonče)[уреди]
Именица[уреди]
на́конче, с
Облици:
Примери:
- Са̏[д] ћеду да да́ду де́те мла̑ди, на́конче. [2] Сефкерин [1]
- Та̏мо [ј]е доче̏каду, доче̏ка [ј]е све̏крва са на́кончетом, си̏то, жи̏то у си̏ту, кукуру̏за у си̏то. О̏нда све̏крва да̑ њо́зи на́конче. То̑ [ј]е де́те ма̑ло, од го̏дине да́на, го̏дине и̏ по, две̏ го̏дине. Избиште Меленци Иланџа [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.