ку̏вати

ку̏вати

ку̏вати (српски, lat. kȕvati)[уреди]

Глагол[уреди]

ку̏вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.прен.прен.риб.


Облици:

  1. , , кувати [1]
  2. кувати [1]

Значења:

  1. Припремати хлеб, месити и пећи. [1]
  2. Киптети (о осећањима). [1]
  3. Узбуркати се, замутити се. [1]
  4. Смишљати (обично тајно). [1]
  5. Припремати мамце од разних врста брашна. [1]
  6. Бити изложен великој топлоти, трпети врућину. [1]

Примери:

  1. Тре̏бало је то̏ ку̏вати, и ра́дити, и пра̏ти. Сремска Каменица [1]
  2. Ку̏вамо та̏мо то̏ мле́ко. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Башаид Моровић Бачинци Сремска Каменица Буђановци Бешка Шимановци Стари Сланкамен Мол Дероње Нови Сад Госпођинци Ђурђево Ђала Банатско Аранђелово Српска Црња Итебеј Ново Милошево Елемир Зрењанин Арадац Јаша Томић Шурјан Неузина Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Чента Баранда Павлиш Сефкерин Црепаја Вршац Избиште Банатска Паланка Калаз Бата Сенпетер Деска Батања [1]
  3. Ку̏вам пѐкмез и та̀ко ста̏вљам у те́гле. Бегеч [1]
  4. Ја̑ ћу да̀нас да ку̏вам, а ти̑ чу̑вај де̏цу. Ченеј [1]
  5. Па лу̏кова се̏мена, па ма̏ӯна, па о̀вӣ мѐдени куку̀рӯза за ку̏ва̄ње. Дероње Суботица [1]
  6. Доја́дило ми, бра̏те, о̀во ку̏вање, од шѐсна̄јсте го̏дине ку̏вам. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. О̀но ку̏ваш са̏в о̀нај ста̑ри во̏сак, ме̏те̄ш у џа̑к па се прѝтӣска та̑ј џа̑к. [9] Ердевик [1]
  8. У топѝонику се во̏сак ку̏ва. Идвор [1]
  9. Ку̏вали га, па си̏пали у џа̑к, па ви̏ше оста̏не у џа̑к него што доби̏ју. [9] Бела Црква Пећинци Јаково Сомбор Каћ Пландиште [1]
  10. Ја̏ сам ле̏бац но̀сила и ку̏вала. Сомбор [1]
  11. С о̀тим ја̑ ћу са̏д да ку̏вам ра̀кију. Ђала [1]
  12. Сарма треба дуго да кува. [6] Ченеј [1]
  13. Слу̏шам те̑ глу̀пости и бљу̀вотине, а мѐни та̀ко не̏што ту̑ ле̑по ку̏ва. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  14. Како почне да мути [вода] и ондак кува, кува она, па све на ко бу де фле ка ва. Он да зна мо: сад ће до ла зи ти и до ла зи већ. [10] Мол [1]
  15. Не̏што ку̏ваду док се са̀криле и ша̀пућу. [6] Ченеј [1]
  16. Направимо погачу. То кувамо у гвоздењаку у којем кувамо за себе за јести… Онда се то ножем исече. То је најбржи мамак направити за рибу. Моровић [1]
  17. Кувамо јечам, зелене курузе, жи то, он да од про ји ног бра шна и жит ног ме si те ко лач. [10] Кленак Моровић [1]
  18. Ма̀тора живѝна, ку̏ва се о̀д јутрос, а за кро̀мпӣр до̏ста по̑ са̑та. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  19. О̀ни Ма́ксићеви кад за̀ложу, нѐ зну шта̏ је до̏ста. Не̑ д[а] ѝдем да се ку̏вам ко̀д њи. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изведене речи:

  1. кување [1]
  2. се [1]


Изрази:

  1. риб ˜ на кљу̑ч ("кувати рибљу чорбу од мање кваliтетне рибе само до кључања, избаciти је, па наставити кување уз додавање квалитетније рибе"; "Она"). Елемир [1]
  2. Нику̏ван ни пе́чен ("неодређен"). Вршац [1]
  3. о́ни су ику̏вани пече́ни, фу̏рт су за̑једно ("бити нераздвојан с неким"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 121.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 118, 121, 147, 148, 232, 344.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 310.
  6. 6,0 6,1 6,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61, 65.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  9. 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]