ко̏ш

ко̏ш

ко̏ш (српски, lat. kȍš)[уреди]

Именица[уреди]

ко̏ш, м

Категорије: кол.об.


Облици:

  1. ко̀ша, кош [1]

Значења:

  1. Део сејачице у који се сипа семе. [1]
  2. Део млина где се сипа жито. [1]
  3. Део вршалице у којем се зрно чисти. [1]
  4. Гомилица кукуруза у дечјој игри кошања. [1]
  5. Горњи део предње стране трупа. Тараш[1]
  6. Чврсти омотач на грудном кошу пчеле. [2] Јамена Пећинци Бођани Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Идвор Дебељача[1]

Примери:

  1. Донѐси у ко̏ш куку̀руза сас громиле. [3] Ченеј Сусек Свилош Ловра [1]
  2. Ко̏ш се зва̏о. Та̀ко, то̏лко висо̀ко, о̏нда је ту̑ све̏ ску̏пљено па ту̑ за̀ве̄зано. [4] Врдник Радојево Уљма Врачев Гај [1]
  3. Ѝма ли су ча̏рда̄к, то̑ па̑мтим, и ко̏ш. Ко̏ш је, то̑ је од зѐмље плѐте но и он да ле̑пље но, а и̏сто је кро̏в на̀пра вљен као и ку̏ћа и о̏н да ту̑ су си̏па ли жи̏то. Врдник [1]
  4. Ко̀шеви су за̀ жито. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Жабаљ Суботица Бегеч Сремска Митровица Санад Итебеј Башаид Вршац [1]
  5. О́де ка̑жу а̏мба̄р за куку̀руз, а за̀ жито ко̏ш. Ко̏ш је са̀зӣдано па о̀кречено. Мартонош [1]
  6. У ко̏ш се сипа семе, а лу̏ла пропушта зрно у земљу. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Тараш [1]
  7. Изнад камења налазе се дрвени кошеви у које су сипане житарице. У кошевима је посебан дрвени механизам преко којег је регулисана количина излажења зрна из коша. [10] Кикинда Ново Милошево Црвена Црква [1]
  8. Решѐто одва ја це ло од ло мље ног зр на, копѐрај дорађује непречишћено зрно, а за чишћење зрна служи ко̏ш. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [1]
  9. Чак смо правили посебне кошеве од прућа, да риба може да живи. Босут [1]
  10. То се звало код нас кош. Ми смо звали тартови, тартови или кош од летава, а може и од мреже. [11] Нови Сад Сремска Митровица Бачка Паланка [1]
  11. Ко̑ша се обично зими и то овако: сваки од играча узме преда се две гомилице кукуруза. Лева гомилица зове се ко̏ш а десна пуница. [12] [1]
  12. Они њиови кошеви и тако нешто. То је ловокрадичко. [11] [3] Сремска Митровица Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 165, 166.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 16.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 52.
  10. Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
  11. 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 93.
  13. Жито. 1988, 208 стр, стр. 71.
  14. 14,0 14,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]