kȍš
kȍš
Imenica
[uredi]kȍš, m
Kategorije: kol.ob.
Oblici:
Značenja:
- Deo sejačice u koji se sipa seme. [1]
- Deo mlina gde se sipa žito. [1]
- Deo vršalice u kojem se zrno čisti. [1]
- Gomilica kukuruza u dečjoj igri košanja. [1]
- Gornji deo prednje strane trupa. Taraš[1]
- Čvrsti omotač na grudnom košu pčele. [2] Jamena Pećinci Bođani Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Idvor Debeljača[1]
Primeri:
- Donѐsi u kȍš kukùruza sas gromile. [3] Čenej Susek Sviloš Lovra [1]
- Kȍš se zvȁo. Tàko, tȍlko visòko, ȍnda je tȗ svȅ skȕpljeno pa tȗ zàvēzano. [4] Vrdnik Radojevo Uljma Vračev Gaj [1]
- Ѝma li su čȁrdāk, tȏ pȃmtim, i kȍš. Kȍš je, tȏ je od zѐmlje plѐte no i on da lȇplje no, a ȉsto je krȍv nàpra vljen kao i kȕća i ȍn da tȗ su sȉpa li žȉto. Vrdnik [1]
- Kòševi su zà žito. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Žabalj Subotica Begeč Sremska Mitrovica Sanad Itebej Bašaid Vršac [1]
- Óde kȃžu ȁmbār za kukùruz, a zà žito kȍš. Kȍš je sàzӣdano pa òkrečeno. Martonoš [1]
- U kȍš se sipa seme, a lȕla propušta zrno u zemlju. [5] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel Novo Miloševo Taraš [1]
- Iznad kamenja nalaze se drveni koševi u koje su sipane žitarice. U koševima je poseban drveni mehanizam preko kojeg je regulisana količina izlaženja zrna iz koša. [10] Kikinda Novo Miloševo Crvena Crkva [1]
- Rešѐto odva ja ce lo od lo mlje nog zr na, kopѐraj dorađuje neprečišćeno zrno, a za čišćenje zrna služi kȍš. [5] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel [1]
- Čak smo pravili posebne koševe od pruća, da riba može da živi. Bosut [1]
- To se zvalo kod nas koš. Mi smo zvali tartovi, tartovi ili koš od letava, a može i od mreže. [11] Novi Sad Sremska Mitrovica Bačka Palanka [1]
- Kȏša se obično zimi i to ovako: svaki od igrača uzme preda se dve gomilice kukuruza. Leva gomilica zove se kȍš a desna punica. [12] [1]
- Oni njiovi koševi i tako nešto. To je lovokradičko. [11] [3] Sremska Mitrovica Čenej [1]
Sinonimi:
- košar [1]
- ambar [1]
- čardak [13] [1]
- šuber [14] Gibarac Kukujevci Platičevo Boljevci Starčevo Mokrin Iđoš Elemir [1]
- tartov [1]
- sanduk [14] Kula Turija Padej Kikinda Iđoš [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 165, 166.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 12, 16.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 34.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 52.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 59.
- ↑ 11,0 11,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 93.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 71.
- ↑ 14,0 14,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.