сандук

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

сандук

сандук (српски, lat. sanduk)[уреди]

Именица[уреди]

сандук, м

Категорије: кол.


Облици:

  1. са̏ндук [1]
  2. са̀ндук [1]

Значења:

  1. Дрвена или метална направа четвртастог облика обично с поклопцем и бравом за спремање ствари. [1]
  2. Део намештаја у коме се држи девојачка спрема, штафир. [1]
  3. Велика дрвена кутија за брашно. [1]
  4. Дрвена посуда за смештај и припремање зрнасте хране за стоку. [1]
  5. Странице на обичним и свечаним саоницама. [1]
  6. Ковчег у којем се мртвац носи и полаже у гроб. [1]
  7. Исто. Вршац[1]
  8. Део који окружује квеч. [1]

Примери:

  1. Одело се данас држи у орманима. Међутим, раније су га држали по сандуцима који су се налазили у собици, а и вешали су га по зидовима ( — Ст; Кч Кђ БнП) [БанХ 335; ПЧ ИЏ 3]. [2] [1]
  2. Са̏ндук за̏итра на̏поље. [3] [4] Итебеј Башаид Житиште Томашевац Иланџа Баранда [1]
  3. Мла̑де су доно̀силе са̀ндук, а та̑ј са̀ндук би̏о са̏в у ду̏боре̄зу, ка̏ко да вам ка̑жем, све̏ ѝша̄рано, ѝско̄пано. [5] Буковац [1]
  4. У четвр́так иде́ду на у̏говор, а о̀ни о̏нда но̏су та̑ј са̀ндук. [5] Башаид Свилош Шуљам Лединци Платичево Шатринци Чортановци Угриновци Бечмен Сомбор Кула Бачко Градиште Дероње Товаришево Ченеј Каћ Руменка Ковиљ Гардиновци Кикинда Нови Бечеј Арадац [1]
  5. А у ко̀мору кад у̑ђеш, ту̑ је би̏о ду̏гачак јѐда̄н са̏ндук. Ту̑ је би́ло по мѐтер-два̑ бра̏шна, а го̏ре се ни́је ви̏дло од шу̑нки. [5] Србобран Ердевик Нештин Свилош Вогањ Јарак Хртковци Лединци Голубинци Бечмен Стари Сланкамен Суботица Мартонош Пачир Сомбор Кула Лалић Деспотово Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Радојево Српска Црња Нови Бечеј Меленци Житиште Арадац Добрица Маргита Алибунар Уљма Црепаја Врачев Гај Омољица [1]
  6. То̏ је са̏ндук што да́јем зо̑б за кра̏ву и за би̏кове. Ђала [1]
  7. О̏пште ми нѐ треба ра́дња, нѐ треба ми ни̏шта, са̏м са̏ндук, кр̏ст има́мо, са̀мо са̏ндук. Дероње [1]
  8. За̀право, два̏ ко̀ња нам по̀гинули, кад су ѝшли за са̏ндук, да донѐсу о̀цу мо̀јӣм. Велики Гај [1]
  9. На столи̏цу ме̏темо испред са̏ндука зе́тиња у ча̏шу, и у та̏цну зе́мље и ма̏ло жи̏та. Вршац [1]
  10. И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку..., о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̏ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 85.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 319.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 23, 268, 452.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]