звоно

звоно

Српски

звоно (српски, lat. zvono)

Падеж Једнина Множина
Номинатив звоно звона
Генитив звона звона
Датив звону звонима
Акузатив звоно звона
Вокатив звоно звона
Инструментал звоном звонима
Локатив звону звонима


Именица

звоно, с

Звоно

Слогови: зво-но,  мн. зво-на


Значења:

[1.] Звона су најчешће метални предмети разних величина, који при удару на њих производе звук.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] звонце, звончић, звонашце, клепетуша, бакрењак, меденица, прапорац, клепка, бакаруша, рег. чингрија рег., цингара рег. [1]


Примери:

[1.1.] Звона која имају леп и продоран звук. Црвена Црква[2]
[1.2.] Добро сам га саранила — два попа и ђакон, и певачко друштво, велика звона, велика кола. Вршац, Лаћарак, Змајево, Ђурђево, Ново Милошево, Избиште [2]
[1.3.] Сећам се још да је мој отац носио звона на Алмашку цркву. Нови Сад [2]
[1.4.] А црквена звона звоне, оно одјекује. Кула [2]

Изрази:

[1.5.] Ударити на велика/сва звона („разгласити свима“). Сомбор [2]
[1.6.] Везати звоно („магијском радњом везивања црквених звона донети несрећу младенцима“). [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.] звонар, звоник, звонце, звончић, звоњење, звоњавина, одзвањање



Преводи

Референце

  1. ↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Сродни чланци са Википедије:

[1] звоно

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=звоно&oldid=702260”