zvono
zvono
Српски
Српскиzvono (српски, ћир. звоно)
| Падеж | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | zvono | zvona |
| Генитив | zvona | zvona |
| Датив | zvonu | zvonima |
| Акузатив | zvono | zvona |
| Вокатив | zvono | zvona |
| Инструментал | zvonom | zvonima |
| Локатив | zvonu | zvonima |
Именица
zvono, с
Слогови: zvo-no, мн. zvo-na
Значења:
- [1.] Zvona su najčešće metalni predmeti raznih veličina, koji pri udarcu o njih proizvode zvuk.
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.] zvonce, zvončić, zvonašce, klepetuša, bakrenjak, medenica, praporac, klepka, bakaruša, рег. čingrija рег., cingara рег. [1]
Примери:
- [1.1.] Zvona koja imaju lep i prodoran zvuk. Црвена Црква[2]
- [1.2.] Dóbro sam ga saránila — dvȁ pópa i đȁkon, i pevȃčko drúštvo, vȅlika zvȍna, vȅlika kȍla. Вршац, Лаћарак, Змајево, Ђурђево, Ново Милошево, Избиште [2]
- [1.3.] Sȅćam se jȍš da je mȏj òtac nòsio zvȍna na Ȁlmašku cȓkvu. Нови Сад [2]
- [1.4.] A crkvèna zvȍna zvòne, òno odjèkuje. Кула [2]
Изрази:
- [1.5.] Udariti na velika/sva zvona ("razglasiti svima"). Сомбор [2]
- [1.6.] Vezati zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [2]
Асоцијације:
- [1.1.]
Изведене речи:
- [1.1.] zvonar, zvonik, zvonce, zvončić, zvonjenje, zvonjavina, odzvanjanje
Преводи
|
|
Референце
- ↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] zvono