гла́ва

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

гла́ва

гла́ва (српски, lat. gláva)[уреди]

Именица[уреди]

гла́ва, ж

Категорије: риб.кол.кол.кол.кол.ков.риб.риб. зоол.риб. зоол.


Облици:

  1. гла̑ва Иванда [1]
  2. глава [1]

Значења:

  1. Горњи део човечијег, односно предњи део животињског тела. [1]
  2. Обичај даривања зета приликом прве посете ташти после венчања. [1]
  3. Страна металног новца на којој је нечији лик. [1]
  4. Памет, ум. [1]
  5. Живот. [1]
  6. Тврдоглава, задрта особа; тупа, глупа особа. Сомбор Вршац[1]
  7. Особа слабије интелигенције, приглуп. Сомбор[1]
  8. Незналица, глупак. Вршац[1]
  9. Занесењак. Вршац[1]
  10. Особа женског пола. Вршац[1]
  11. Особа, појединац, становник. [1]
  12. Грло (стоке), јединка стада. [1]
  13. Личност која руководи, управља; старешина, вођа. [1]
  14. Проширени или задебљали крај нечега. [1]
  15. Врх корена из којег расте лишће. [1]
  16. Део на удици. [1]
  17. Доњи део снопа жита, насупрот класу. [1]
  18. Део снопа насупрот класу. [1]
  19. Сужени део, ужи крај јајета. [1]
  20. Део шешира. [1]
  21. Део тамбуре. [1]
  22. Део неких сложених предмета за који се причвршћују други њихови делови. [1]
  23. Део бича на којем висе украсне кожице. [1]
  24. Главни део плуга. [1]
  25. Горњи кри ви део левче. [1]
  26. Метални прстен којим је мотика причвршћена за сапиште. [1]
  27. Део на чамцу или барци на коме су учвршћене све даске. [1]
  28. Задњи део на чамцу или барци на коме су учвршћене све даске. [1]
  29. Предњи део на чамцу или барци на коме су учвршћене све даске. [2] Ковиљ[1]
  30. Део главчине. [1]
  31. Предњи део вршке. [1]
  32. Количина материје одређеног облика која служи као мера. [1]
  33. Део књиге, одломак, поглавље. [1]
  34. Врста ноћног лептира Acherontia atropos. [1]

Примери:

  1. И на сва̏ког ко̀ња по јѐдну ма̀раму ве̑жу на̏ гла̄ву, са сра́не [ ЗбДТ 123, 126, 133, 134, 170, 171, 176, 203, 212, 267, 274, 299; Бан I 82, 107, 113, 115, 116; Бан II 146, 198, 222, 223, 249, 254, 327, 343; ПчТВ; СхЛР; ГГ 16, 30, 32, 129; ЛШ; ШН 3; ЛЧ; ПЧ I X 353 ]. Кумане Јамена Вашица Моровић Бачинци Кукујевци Босут Ердевик Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Ириг Сремска Каменица Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Бешка Нови Карловци Стари Сланкамен Јаково Суботица Мартонош Верушић Жедник Пачир Сента Бездан Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Апатин Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Турија Бачко Градиште Дероње Дивош Чуруг Равно Село Змајево Бођани Госпођинци Ченеј Товаришево Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Нови Сад Бачка Паланка Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Падеј Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Неузина Бока Шурјан Конак Ботош Томашевац Пландиште Маргита Перлез Фаркаждин Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Вршац Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Деска Ловра Ченеј Иванда [1]
  2. О̑н ди̏гао гла̑ву и по̀гледо у Ми̏лицу она̀ко на̏пит. Голубинци [1]
  3. На јѐдним ја̀стуку [ су ] мѐтли гла̑ву. Србобран [1]# Бо̀ле̄ ме гла́ва [ ГГ 30 ]. Лаћарак Стапар [1]# Зет је добио да носи кући „мачкову главу”, тј. спакују му кости, шаргарепу и друго [ ЖОБан 153 ]. Радојево [1]# О̑н и̏ма гла̑ву, за̀то се сна̑ђе с љу́дима. [3] Ченеј Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  4. Ѝма гла̑ву за по́нос ма̏тери и о̀цу. Јаша Томић [1]# Да̑м гла̑ву за њѐга да ни́је ни̏ког увре́дио. [3] Ченеј [1]# Ако је на једној страни један играч мање, онда ће један од бољих из те групе играти за двоје, тј. „за две главе”. [4] [1]# Ко̏ и̏ма три̏ез гла́ва, та̏ј и̏ма ви̏ше да му́зе [ ЗбДТ 150 ]. Јасеново Вршац Избиште [1]
  5. И ра́дио сам нуз о̀то још четрдѐсет ла̑наца на̏поле (ѝмо сам мо̀је ко̀ње) и ску̏пио сам сто̑ два́јез гла́ва ова́ца и ку́пијо сам још ше̑ст ла̑наца зѐмље. Зрењанин [1]# О̑н је гла́ва ку̏ће̄. Бачинци [1]
  6. Ћу да да̑м ако ти о̑н ка̑же да мо̏же. Зна̏ш ка̏ко, о̑н је гла́ва сѐла и ја̑ не̑ да се заме̑рам [ ЛШ ]. Јаша Томић Сремска Митровица Суботица Сомбор Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Иванда [1]# И гла́ва му [ ексеру ] би́ла чудно̀вата [ ЛШ; Бан I 276, 358 ]. Ђала Бачинци Суботица Сомбор Турија Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Житиште Неузина Бока Шурјан Чента Вршац [1]
  7. Ма̑ло је, ко чи̏одина гла́ва. Јаша Томић [1]# У̀дари чѐкићом по гла́ви ѐксера. Лаћарак [1]# Дванајстог јуна био је јаки мраз, тако да је виноград што је истеро ластар више од једног шува озебо у главу. Ченеј [1]# Кад се ре̏па ѝзва̄ди, о̏ма се на̀ њиви чи̏сти — се́ку јој се гла̑ве. [5] Жабаљ Сремски Карловци Суботица Мартонош Сомбор Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ [1]
  8. У̏змем ре̑п од ре̏пе и се́чемо гла̑ве. Томашевац [1]# Ставим доле [ на бућкало ] велику удицу и ондак до ње вежем једну црвену крпу, малу, око оне главе њене [ СхЛР ]. Нови Сад [1]# Гла́ва се ме̏те ва̀ко да вла̑ће па̏да до̏ле. [5] Ковиљ Каћ [1]# Пр̑во се ме̏те та̏мо она̀ко ма̏ло во̏ска го̏ре у гла̑ву и о̏ндак о̏не ра̑де [ ПчТВ ]. Сефкерин Јамена [1]
  9. Гла́ва је би́ла ку̏паста. Врбас [1]# Затим је било ушло у обичај да се носе „округли” шешири, шешири у којих је „глава” била округла [ ЕГЈ 96 ]. Јарковац [1]# На самици [тамбури] разликујемо три дела: труп, врат и главу. [6] [1]# Ви̏те ка̏ко је о̀вај би̑к изѝшо на кра̑ј лу̏ка. Значи о̑н је и̏шчезно, офо̀рмисо је сво̀ју гла̑ву, лу̏ковину. [5] Ђала Суботица Госпођинци [1]
  10. Сти̏же су̀нцукрет, се́чемо гла̑ве на го̀миле и о̏нда до̑ђеду па овр́шиду. Нови Сад [1]# Састоји се [ шрафшток ] из главе, ручке и гвинта [ КЗВ 239; ПЧ III 139; ПЧ V III 53; ЕИС 88, 89 ]. Вршац Бачинци Свилош Сусек Черевић Сремски Карловци Суботица Надаљ Равно Село Иванда [1]
  11. О̏ндак је гла́ва и та̏ј ра̑вник — ко̀ва̄ч о̀ткује. Томашевац [1]# На гла́ви бѝча су би́ли ка ланђо́ри [ ПТС; ВКТ ]. Јарак Голубинци Бољевци Госпођинци [1]# То̑ гла́ва се зо̀ве на за̑прежна ко̀ла ди у̑ђе осо̀вина [ ВКТ; ПЧ II 40 ]. Јаша Томић Кукујевци Ердевик Мартинци Сремски Карловци Прхово Бешка Војка Батајница Сурчин Бољевци Суботица Мартонош Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Бечеј Турија Бачко Градиште Дероње Змајево Госпођинци Ченеј Каћ Руменка Ђала Српски Крстур Мокрин Иђош Радојево Српска Црња Башаид Меленци Тараш Елемир Неузина Бока Шурјан Конак Орловат Перлез Идвор Вршац Сефкерин Црепаја Баваниште Ковин [1]# То̑ је гла́ва о̀д плуга ко̀ја ѝде кро̏[з] земљу. [5] Госпођинци [1]
  12. Је о̀ткинута гла́ва плу̏га и не̏ знам ка̏ко ће да о̏ремо. [3] Ченеј [1]# Пра̏ви се од гво̑жђа. Пр̏во се ѝскује шпи̏ц са гла́вом и јѐзиком ле̑вче, а за̀тӣм се по по̏треби са̏вије лу̑к [ ВКТ ]. Лалић Ердевик Вогањ Купиново Белегиш Пачир Бечеј Турија Бачко Градиште Деспотово Змајево Шајкаш Бачка Паланка Тител Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Меленци Житиште Орловат Велико Средиште Вршац Црепаја Долово Панчево Баваниште Ковин [1]# То̏ ти је што бу̀ргије сте̑же — гла́ва — на бо̑рмаши́ну [ КПТ ]. Инђија Сот Нештин Бачка Паланка [1]# Ча̏к сам не̏кад и пра̏вио ја̑ те̏ гла̑ве за ко̏су. Бачка Паланка [1]# Па гла́ва, јо̏ш су не̏ка̄ко зва́ли, гла́ва мо̀тике. Суботица [1]# Гла́ва мо̑ра да бу̏де о[д] твр́дог др̏вета, и се̏далица, а о̀во о̏ста̄ло мо̏же да се ра̑ди од топо̀ле, ча̑ма [ СхЛР; РТКР ]. Ковиљ Сремска Митровица Србобран [1]
  13. Све даске које су направљен чамац, које везује и дојна и ови са стране и опута — све мора да буде причвршћено за главу од предњег дела чамца. Тако исто и позади, на задњем делу. Стари Сланкамен [1]# За̏дња гла́ва, шту̀пер и кр́ма — то̑ је за̏дњи кра̑ј ча́мца. [2] [7] Ковиљ Сремска Митровица [1]# То се звало главчине и то преграђује воду, а од трске исто се направи глава [ СхЛР; РТКР ]. Чента Ковиљ [1]# [ Ставља се ] тако да глава... глава, то се тако стручно зове; глава у главу, то је пленкер [ СхЛР ]. Сремски Карловци [1]# О̏нда је би́ло гла́ва шѐћера, то̏ је било ве̏лики ко̏мад. Стари Сланкамен Суботица Сомбор Нови Кнежевац Ново Милошево [1]# Ѝма ле̏птӣр мр̀твачка гла́ва: кад у̑ђе у ко̏шницу, пчѐле га избо̀ду и изгри́зу. Скѐлет о̀стане, о̀не̄ га о̏нда у̀воште [ ПчТВ ]. Пећинци Јарак Карловчић Башаид Бока Идвор Дебељача [1]



Изрази:

  1. ("каже се детету кад је љуто"; "Удри главом у дувар кад се љутиш"). Ново Милошево [1]
  2. из главе ("радити без бележења, импровизујући"; "Мајстори су обично писали „цифру” мастилом и „из главе” радили"). [1]
  3. обити се о главу ("запасти у невоље, неприлике обично услед сопствене или нечије грешке, несмотрених, лоших поступака, неповољних догађања и сл."). [1]
  4. иматиглаву ко попик Јасеново [1]
  5. постати охол’ Вршац [1]
  6. фали му даска у глави ("није му у глави све у реду, шашав је"). Бачинци Лаћарак Сомбор Ђурђево Ново Милошево Тараш Вршац Јасеново [1]
  7. трчати ко без главе ("ићи као ван себе, избезумљено"). Јасеново [1]
  8. не моћи дићи главе ("немати времена због преоптерећености"). Сомбор [1]
  9. е̏во ("јамчити својом главом"). Вршац [1]
  10. уда̏рити сас гла́вом у зи̑д ("исто"). Вршац [1]
  11. лете̏ти ко му̏ва брез гла́ве ("радити непромишљено"). Вршац [1]
  12. уватити свет на главу ("побећи од куће и отићи у свет"; "Дође ми да уватим свет на главу"). Јасеново [1]
  13. обори̏ти гла̑ву ("снуждити се"). Вршац [1]
  14. ни ми је о гла̑ву ("није неопходно"). Ново Милошево [1]
  15. пробијати главу некоме ("исто"). Сомбор Вршац [1]
  16. обећавати главу ("даривањем давати пристанак за ступање у брак"; "Кад будући свекар девојачком оцу нуди овцу, у народу се то каже: „Нуди главу за главу”, или „обећава главу”"). [1]
  17. имати соли у глави ("бити паметан, разуман"). Сомбор [1]
  18. иматиглаву ко мерицу Јаша Томић Иванда [1]
  19. погнити главу ("покорити се, попустити"). Сомбор [1]
  20. пасти на главу ("пасти на памет, сетити се"). Сомбор [1]
  21. ко не̑ма у гла̑ву , има у но̏ге ("ко не мисли благовремено излаже се посебном труду"). Вршац [1]
  22. ˜ ("имати велику главу"). Ловра [1]
  23. те̏шко нога̏ма под лу̑дом гла́вом ("тешко ономе који нема памети"). Вршац [1]
  24. очи му на вр главе ("веома је радознао, знатижељан, љубопитљив"). [1]
  25. чизма главу чува, шубара је квари ("зими треба нарочито утопљавати ноге"). Мол Бегеч Црвена Црква [1]
  26. вири му слама из главе ("бити тупоглав, празноглав"). [1]
  27. не мо̏жеш да га ува̏тиш ни за ре̑п ни за гла̑ву ("не можеш дознати шта стварно мисли, шта хоће"). Вршац [1]
  28. изгуби̏ти гла̑ву ("изгубити присебност, не владати собом"). Вршац [1]
  29. дићи/дизати кућу на главу Сомбор [1]
  30. товарити некоме нешто на главу а. ("гомилати некоме посао, оптерећивати га"). Сомбор Вршац [1]
  31. па̏мет у̏ главу ("пази шта радиш"). Вршац [1]
  32. од гла́ве ри̏ба смр́ди ("од ста ре ши ne потичу слабости"). Вршац [1]
  33. ви̏сити ("стално надзирати, пазити на некога"). Сомбор Вршац [1]
  34. ко без главе ("збуњен, избезумљен, изгубљен"). Сомбор [1]
  35. увртети ("уобразити"). Бегеч Вршац [1]
  36. има̏ти сво́ју гла̑ ву а. ("бити самосталан"). Вршац [1]
  37. ди̏ћи гла̑ву [1]
  38. увртити себи у главу ("исто"). Ново Милошево [1]
  39. н еће круна с главе да му спадне ("неће изгубити ништа од свог уображеног достојанства ако уради неки посао"). Ново Милошево [1]
  40. о главу се лупати ("сносити последице непромишљеног поступка, светити се"). Сомбор [1]
  41. готова му је ˜ ("израз у дечјој игри тољање"; "Кад играч тољу избаци и ови који су „у кеч” ухвате тољу у руке или у капу, што раде мањи играчи, онда тај играч губи право на даље играње и кажу: „Готова му је глава”"). [1]
  42. наћи глави места ("извући се из опасности"). Сомбор [1]
  43. Без главе и репа ("без реда, збркано"). Сомбор [1]
  44. ломити главу ("размишљати о нечем сложеном, тешком"). Сомбор [1]
  45. пепелом посути главу ("показати кајање, јавно признати своју кривицу"). Сомбор [1]
  46. сру́чити се на не̏чију гла̑ву ("пасти коме на терет"). Вршац [1]
  47. ни за главу ни за реп ("не мо ћи разумети због збрканости, не моћи схва тити у чему је ствар"). Сомбор [1]
  48. имати даску у глави ("бити луцкаст"). Сомбор [1]
  49. преко нечије главе ("без нечијег знања"). Сомбор [1]
  50. ˜ му ко песница Јасеново [1]
  51. брез гла́ве и брез ре̑па ("без реда, збркано"). Вршац [1]
  52. вр́тети ("негирати"). Вршац [1]
  53. игра̏ти се с гла́вом ("лакомислено радити веома озбиљне ствари, излагати се животној опасности"). Вршац [1]
  54. главом и брадом ("лично, баш он"). Сомбор [1]
  55. иза́ћи ко̀ме на вр̑ гла́ве ("досадити коме"). Вршац [1]
  56. прико главе притурити ("преживети"). Сомбор [1]
  57. уда̏рити ("опити се"). Вршац [1]
  58. имати лутке у глави ("имати необичне, чудне идеје"). Ђурђево [1]
  59. у̀дарен босѝљкачом по гла́ви ("луцкаст"). Лаћарак [1]
  60. Волети ко очи углави Сомбор Вршац [1]
  61. ва̏тати се за гла̑ву ("бити на великој муци"). Вршац [1]
  62. под седу главу ("под старост, у старе дане"). Сомбор [1]
  63. сави̏ти гла̑ву ("покорити се, попустити"). Вршац [1]
  64. разби́јати гла̑ву ("размишљати о нечем сложеном, тешком"). Сомбор Вршац [1]
  65. пунити неком главу ("уверавати некога, наметати некоме какво мишљење"). Сомбор [1]
  66. пуца ми глава ("бити на великој муци, не знати шта пре започети"). Сомбор [1]
  67. дунути у главу ("изненада одлучити"). Вршац [1]
  68. не фа̏ли му ни вла̑с s гла́ве ("није му се ништа лоше догодило"). Вршац [1]
  69. ударити ("уобразити се"). Сомбор [1]
  70. ко̑ во̏ле да ра̑ди, ра́дили му о гла́ви ("ради што мора а не што воли"). Ново Милошево [1]
  71. лу́пати гла̑ву ("исто"; "Не лу̏пај гла̑ву за то̑"). Ново Милошево Сомбор [1]
  72. му̏ћнути сас гла́вом ("размислити"). Вршац [1]
  73. ударен по глави мокрим обојком ("луд, шашав, ћакнут"). Сомбор [1]
  74. носити главу у торби ("бити у животној опасности"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  75. чувати ко очи углави ("добро чувати"). Сомбор [1]
  76. од гла́ве до пе́те ("сав, сасвим, потпуно"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  77. попе̑ти се ко̀ме на̏ главу ("досадити коме"). Вршац [1]
  78. ни за живу главу ("никако, нипошто"; "Паорски момци и девојке „ни за живу главу” не би тамо завирили"). [1]
  79. избити из главе ("заборавити"). Ново Милошево Вршац [1]
  80. ува̏тити се за̏ главу ("згранути се од чуда"). Вршац [1]
  81. завр́тети гла̑ву не̏коме ("занети, очарати некога"). Вршац [1]
  82. не ићи у главу ("не схватати"; "Не и́де ми у̏ главу"). Вршац Сомбор [1]
  83. по својој глави ("бити својеглав, задрт"). Сомбор [1]
  84. главу ти твоју луду ("блага псовка"). [1]
  85. напу̏нити ко̀ме гла̑ву ("наговорити некога"). Вршац [1]
  86. не знам ди ми је глава ("бити преоптерећен послом, имати пуно брига"). Сомбор Ново Милошево [1]
  87. није ти о главу ("није преко потребно, није живот у питању"). Сомбор [1]
  88. по̏гнуте гла́ве ("покорно"). Вршац [1]
  89. главом без обзира ("што се брже може, у највећем страху"). Сомбор [1]
  90. радити о глави ("чинити какву пакост некоме"). Сомбор Ново Милошево [1]
  91. нудити главу за главу ("даривањем давати пристанак за ступање у брак"; "Кад се та распитивања, обећања и удешавања заврше и кад су очеви у свему сагласни, онда девојачки отац тражи „на астал"). [1]
  92. з главе риба смрди ("од ста ре ши ne потичу слабости"). Сомбор [1]
  93. прећи некоме преко главе ("досадити некоме"; "Прешо му преко главе"). [1]
  94. изву́ћи ("спасти се"). Вршац [1]
  95. опаљен мокром опирачом по глави ("луцкаст, ћакнут"). [1]
  96. не ди̏зати гла̑ву ("бити у великом послу"). Вршац [1]
  97. ѝмати во̏ду у гла́ви ("бити незрео, млад"; "Јо̏ш је њо̑ј во̀да у гла́ви"). Ново Милошево [1]
  98. б. ("окривљавати некога"). Вршац [1]
  99. бестрага му ˜ ("нека иде дођавола"). Сомбор Бегеч [1]
  100. чешати се по глави ("лоше проћи, бринути"). Ново Милошево [1]
  101. гово̀рити из гла́ве ("казивати наизуст, напамет"). Ново Милошево [1]
  102. прико главе ("превише"). Сомбор [1]
  103. главом о зид лупати ("силом настојати постићи што је немогуће"). Сомбор Ново Милошево [1]
  104. доћи некоме главе ("лишити некога живота, упропастити некога"). Сомбор [1]
  105. пуши ми се глава ("исто"). Сомбор [1]
  106. прету̏рити преко гла́ве ("преживети"). Вршац [1]
  107. пре ко гла́ве ("превише"). Вршац [1]
  108. шалити се с главом ("лакомислено радити веома озбиљне ствари, излагати се животној опасности"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 1,111 1,112 1,113 1,114 1,115 1,116 1,117 1,118 1,119 1,120 1,121 1,122 1,123 1,124 1,125 1,126 1,127 1,128 1,129 1,130 1,131 1,132 1,133 1,134 1,135 1,136 1,137 1,138 1,139 1,140 1,141 1,142 1,143 1,144 1,145 1,146 1,147 1,148 1,149 1,150 1,151 1,152 1,153 1,154 1,155 1,156 1,157 1,158 1,159 1,160 1,161 1,162 1,163 1,164 1,165 1,166 1,167 1,168 1,169 1,170 1,171 1,172 1,173 1,174 1,175 1,176 1,177 1,178 1,179 1,180 1,181 1,182 1,183 1,184 1,185 1,186 1,187 1,188 1,189 1,190 1,191 1,192 1,193 1,194 1,195 1,196 1,197 1,198 1,199 1,200 1,201 1,202 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 187.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]