прут

прут

Српски

прут (српски, lat. prut)

Именица

прут, м

Категорије: об.ков.


Значења:

  1. Откинута танка грана без лишћа која се употребљава за различите сврхе. [1]
  2. Грана без лишћа (обично од врбе, јасена, тополе и сл.) која се користи за плетење корпи, кошница и сл. [1]
  3. Штап са удицом. [1]
  4. Део косе који се гривном учвршћује уз косиште. [1]

Примери:

  1. На̀правим о̑мчу на пру̑т од вр́бе. Ђала [1]
  2. То се оце́че једа̑н пру̑т од ја̏буке и ту̑ се беле̏шке пра̏ву. [2] [3] Избиште Сремска Митровица Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч Томашевац Уљма [1]
  3. Пра̏виле се ко̏шнице од пру̑ћа врбо̏вог... четрна̑јст пру́това ве̑же се го̏ре, мо̏же и са два̏ест о̏сам пру́това. [4] Конак Јамена Кукујевци Нештин Пећинци Елемир Зрењанин Долово [1]
  4. Ко̏шнице су се пра̏виле од савѝтљивог пру̑ћа. Пру̑ће се прѝве̄же и сте̑гне се го̏ре с не̏колико та̏ње пру́то̄ва. О̏нда се но̏во пру̑ће у̀плиће у̀ то̄ што смо приве́зали. [4] Јамена [1]
  5. И о̏нда ја̏ то̏ вѐзӣвам са пру̑ћем и с о̀тим чи̏стимо дво̏рӣште и у̏лицу. Ђала [1]
  6. Кад ма̑рва по̀једе ли̑шће са толу̀зине, о̏ндак ста́бло прекѝћа̄вамо, прѐбӣрамо, стру̑к на стру̑к ме̏темо и ве̑жемо са пру̑ћом јел ра̏жном сла̏мом у сно̀пове и пра̏вимо ка̀мару. [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Јарак Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Пећинци Обреж Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Мартонош Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Турија Бачко Градиште Дероње Чуруг Деспотово Змајево Бођани Товаришево Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Футог Нови Сад Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Ново Милошево Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Вршац Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Избиште Јасеново Долово Дупљаја Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Ловра Деска [1]
  7. Кад смо до̀шли до деда Жи́вине ку̏ће, а мо̀ја на̏на др̀жи пру̑т и че̏ка̄ ме. Бачко Петрово Село [1]
  8. А у̀читељи су, кад дѐца скри̑ву, пру̑т, и изи̑ђеш, до̏бијеш ба̏тине. Томашевац Черевић Мокрин Ново Милошево [1]
  9. Та̑ Зо́ра би́ла ова̀ко до̀бра и у̀мела је о̀на сва̏, са̏мо во̀лела да у̀дара шта́пом, пру̑том по гла́ви. Лаћарак [1]
  10. А о̑н је у̏зео пру̑т и мѐне да̏о чѐтири на ту̑р. Војка [1]
  11. Бо̏га ми, ма̏ти ме до̀чекала са пру́том. Велики Гај Томашевац [1]
  12. Уну́три су ста̏вља̄ни уна́крст пру́тови на половѝни ко̏шнице. [4] Пећинци Јамена Дивош Бођани Радојево Међа Идвор Чента Вршац Дебељача Дупљаја Омољица [1]
  13. А у̏вече о̀тац оце́че јѐдан пру̑т, ра́жањ. Мартонош [1]
  14. У̏зме један пру̑т и ту́на ната̏кне на та̏ј пру̑т кобаси̏це и ме̑са. Вршац Бачко Градиште [1]
  15. може да се пече на ражњу, на пруту [СхЛР]. Стари Сланкамен [1]
  16. Пра̏вимо ра́жањ, от пру́та, наде̏не кобаси̏це, мало ме̑са и о̏нда иде̏, пола̑же ма̑рву. Избиште [1]
  17. Сад слабо рибарим. Они мени дају пецачку дозволу... Ја живце немам... да ја седим са прутом. [9] Кленак Мол [1]
  18. О̀во је пру̑т за ко̀су. Кат ко̀са о̀тпадне, о̏нда о̀во ѝде са два̏ нѝтна, ту̑ с про̀бӯши ру̏па и на̀мести. То̏ се зо̀ве пру̑т на ко̏су. О̏во ѝде на др̏во, а о́де са два̏ нѝтна на ко̏си. [10] Ириг [1]
  19. О̀но је вра̑т от ко̀се, а о̀во се зо̀ве пру̑т от ко̀се. [2] [10] Ђала Черевић Нерадин Инђија Крчедин Турија Равно Село Чуруг Жабаљ Бачка Паланка Бегеч Црвена Црква [1]
  20. На пру́ту је ко̀са на̑јја̏ча. [11] Госпођинци Надаљ Чуруг Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Томашевац [1]


Изведене речи:

  1. пру̑ће [1]


Изрази:

  1. Витак ко ˜ Јасеново [1]
  2. дркћати ко ˜ Сенпетер [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 195.
  4. 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 116.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 161.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. 10,0 10,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене