ћула

ћула

ћула (српски, lat. [[ćula {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

ћула, ж

Облици:

  1. ћу́ла Бечеј [1]

Значења:

  1. Врста женске мараме којом се коса везује на потиљку. [1]
  2. Коса обликована марамом у коју је увезана. [1]
  3. Врста женске капе налик на току. [1]

Примери:

  1. О постојању конђе код удатих жена, осим у називу који се односи на уплетену косу, сада више нема помена. Чак не памте ни да су жене раније носиле ћуле (фићула код Бугара и Мађара) које се у околним српским селима још спомињу (у Опову, на пример, памте да су их жене носиле и после 1900). [2] Банатски Брестовац Долово Омољица Банатско Ново Село Баранда Опово Сефкерин [1]


Синоними:

  1. глава [1]


Именица[уреди]

ћула, ж

Значења:

  1. Крава, коза или овца без рогова. [3] Бачинци Платичево Јарак Шуљам Черевић Прхово Мали Радинци Голубинци Госпођинци[1]

Синоними:

  1. ћулоша, шу̏ша [1]


Именица[уреди]

ћула, ж

Облици:

  1. ћу̏ла, ћу́ла [1]

Значења:

  1. Забат покривен црепом; засечен део крова на врху забата. [1]

Примери:

  1. Ћу̏ла је са̏д кад би ка̀пљало с обе стра̑не; не̑ма нијѐда̄н за́бат. [4] Ново Милошево Стапар Меленци [1]
  2. Ћу́ла је то̑ што са̏д пра̏ве кро̏в на чѐтир стра̑не. Србобран [1]
  3. Ћу́ла, ку̏ћа ко̀ја не́ма ова̀ко шпи̏ц. То̑ је зату̑пљено. [4] Итебеј Бачко Градиште Стапар Товаришево Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. маија [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  3. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]