čèkić
čèkić
Именица
[уреди]čèkić, м
Категорије: ков. ков.
Облици:
Значења:
- Vrsta oruđa od metala ili drveta, koje je nasađeno na držalje i služi za zakivanje eksera, klinova, za kovanje i uopšte za udaranje po nečemu. [1]
- Čekić od drveta nasađen na držalje. [1]
- Čekić težine 3—5 kg. [2] Нештин Ириг Инђија Бачка Паланка Турија Каћ Ковиљ Тител[1]
- Čekić kojim se kucaju i vade potkivački ekseri. [1]
- Alatka kojom se seče gvožđe, nasađena na držalje. [1]
Примери:
- Kad dȏđe na stȅpen gvȏžđe, od hìljadu stepèni, da dȏđe da se tòpi, ȍnda se jȃko bȓzo vȁdi nȁpolje, i dvȃ čèkića, zdrȁvo bȓzo mȏra da se ùdara. Ковиљ [1]
- Vȉše púta se otkívalo sa vr̀hom od čèkića. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ђала Сот Нештин Сусек Свилош Черевић Сремска Митровица Нерадин Инђија Сивац Турија Надаљ Госпођинци Каћ Бачка Паланка Футог Нови Сад Тител Ново Милошево Чента Вршац Панчево Ловра [1]
- Čèkiće svakojáke — bílo je za kòvānje, pa ȍnda za ulepšávanje tȍga prèdmeta koji sam nàpravio. Бачинци [1]
- Čȅkića smo ìmali vȉše vŕsta, mada su ìmali svȉ náziv čèkić. [2] Тител [1]
- Ìmām jȃ i tȏ. Tȍ je ako rȃdiš nȅšto od lìma, jel da se nȅšto ìspravi š njíme. Òvo je držálje òtpalo. Dr̀veni čèkić. [2] Бачка Паланка [1]
- Obućarski čekić za nabijanje zumbi, nabijanje kalupa, podbijača i šimice nakon izrade opanka, za ukucavanje eksera pri pendžetiranju potpetice. [7] Панчево [1]
- Kamenje je s vremena na vreme moralo da se oštri — otkiva posebnim zidarskim čekićem sa špicastim vrhom. [8] Кикинда [1]
- Òvo je potkìvāčki čèkić, kao òbućārski, ako s[e] ìskrīvi èkser, da nè trāže s[e] kljéšte. [2] Ириг Сот Инђија Каћ Бачка Паланка Футог Нови Сад Тител [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 16.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13.
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45.
- ↑ 7,0 7,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 326.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.