чѐкић
чѐкић
Именица
[уреди]чѐкић, м
Категорије: ков. ков.
Облици:
Значења:
- Врста оруђа од метала или дрвета, које је насађено на држаље и служи за закивање ексера, клинова, за ковање и уопште за ударање по нечему. [1]
- Чекић од дрвета насађен на држаље. [1]
- Чекић тежине 3—5 кг. [2] Нештин Ириг Инђија Бачка Паланка Турија Каћ Ковиљ Тител[1]
- Чекић којим се куцају и ваде поткивачки ексери. [1]
- Алатка којом се сече гвожђе, насађена на држаље. [1]
Примери:
- Кад до̑ђе на сте̏пен гво̑жђе, од хѝљаду степѐни, да до̑ђе да се то̀пи, о̏нда се ја̑ко бр̑зо ва̏ди на̏поље, и два̑ чѐкића, здра̏во бр̑зо мо̑ра да се у̀дара. Ковиљ [1]
- Ви̏ше пу́та се отки́вало са вр̀хом од чѐкића. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ђала Сот Нештин Сусек Свилош Черевић Сремска Митровица Нерадин Инђија Сивац Турија Надаљ Госпођинци Каћ Бачка Паланка Футог Нови Сад Тител Ново Милошево Чента Вршац Панчево Ловра [1]
- Чѐкиће свакоја́ке — би́ло је за ко̀ва̄ње, па о̏нда за улепша́вање то̏га прѐдмета који сам на̀правио. Бачинци [1]
- Че̏кића смо ѝмали ви̏ше вр́ста, мада су ѝмали сви̏ на́зив чѐкић. [2] Тител [1]
- Ѝма̄м ја̑ и то̑. То̏ је ако ра̑диш не̏што од лѝма, јел да се не̏што ѝсправи ш њи́ме. О̀во је држа́ље о̀тпало. Др̀вени чѐкић. [2] Бачка Паланка [1]
- Обућарски чекић за набијање зумби, набијање калупа, подбијача и шимице након израде опанка, за укуцавање ексера при пенџетирању потпетице. [7] Панчево [1]
- Камење је с времена на време морало да се оштри — откива посебним зидарским чекићем са шпицастим врхом. [8] Кикинда [1]
- О̀во је поткѝва̄чки чѐкић, као о̀бућа̄рски, ако с[е] ѝскрӣви ѐксер, да нѐ тра̄же с[е] кље́ште. [2] Ириг Сот Инђија Каћ Бачка Паланка Футог Нови Сад Тител [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 16.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13.
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45.
- ↑ 7,0 7,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 326.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.