فَهِمَ

Ученик схвата свој задатак.

Корен: ف ه م*

Изговор:

DIN: fahima  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. разумети
2. схватати
3. поимти
4. разабрати
5. увидети
6. сазнати
7. знати

Примери:

.أَفْهَمُ الرِّياضِياتِ وَ عِلْمَ الفَلَكِ

Разумем математику и астрономију.

Синоними:

• أَدْرَكَ - схватати, разумети
• عَلِمَ - знати, познавати, схватати, разумети
• فَطِنَ إِلى - разумети, појимати
• تَفَطََّّنَ إِلى - размишљати о, сетити се

Супротне речи:

• جَهِلَ - не знати, не познавати
• تَجاهَلَ - правити се луд, не хтети знати за, игнорисати
• غَبِيَ - бити глуп, ограничен, неук

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
разумети	يَفِهَمُ	فَهِمَ	1.
разјаснити	يُفَهِّمُ	فَهَّمَ	2.
/	/	/	3.
растумачити	يُفْهِمُ	أَفْهَمَ	4.
постепено разумевати	يَتَفَهَّمُ	تَفَهَّمَ	5.
међусобно се разумевати	يَتَفَاهَمُ	تَفَاهَمَ	6.
бити схваћен	يَنْفَهِمُ	إِنْفَهَمَ	7.
разумети	يَفْتَهِمُ	إِفْتَهَمَ	8.
/	/	/	9.
распитати се о	يَسْتَفْهِمُ	إِسْتَفْهَمَ	10.

Изреке и пословице:

.مَنْ يَفْهَمُ سَيُدْرِكُ

Ко разуме схватиће.

Асоцијације:

• عِلْمٌ - наука
• إِسْتِكْشافٌ - отривање, истраживање

Изведене речи:

• إِسْتِفْهامٌ - питање
• إِسْتِفْهامِيٌّ - упитни, интерогативни
• تَفَهُّمٌ - постепено схватање, добро разумевање
• تَفَهُّمِيٌّ - умни
• تَفْهيمٌ - разјашњавање, тумачење
• فَهْمٌ - разумевање
• فَهْمِيٌّ - умни, интелектуални
• مَفْهومٌ - разумљив
• مَفْهومِيَّةٌ - разумевање, поимање
• فاهِمٌ - онај који разуме

Сродни чланци са Википедије:

فَهِمَ

Преводи

Енглески: [1] understand ☞en Италијански: [1] capire ☞it Немачки: [1] verstehen ☞de Шпански: [1] entender ☞es Француски: [1] comprendre ☞fr Фински: [1] ymmärtää ☞fi Грчки: [1] καταλαβαίνω ☞el

Руски: [1] понимать ☞ru Португалски: [1] compreender ☞pt Македонски: [1] разбира ☞mk Српски: [1] разумети ☞sr Мађарски: [1] ért ☞hu Бугарски: [1] разбирам ☞bg Кинески: [1] 明白 ☞zh

Конјугација глагола فَهِمَ (fahima) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَاهِمٌ (fāhimun) (fāhimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْهُومٌ (mafhūmun) (mafhūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَهِمْتُ (fahimtu) (fahimtu)	فَهِمْتَ (fahimta) (fahimta)	فَهِمَ (fahima)		فَهِمْتُمَا (fahimtumā) (fahimtumā)	فَهِمَا (fahimā) (fahimā)		فَهِمْنَا (fahimnā) (fahimnā)	فَهِمْتُمْ (fahimtum) (fahimtum)	فَهِمُوا (fahimū) (fahimū)
	f		فَهِمْتِ (fahimti) (fahimti)	فَهِمَتْ (fahimat) (fahimat)			فَهِمَتَا (fahimatā) (fahimatā)			فَهِمْتُنَّ (fahimtunna) (fahimtunna)	فَهِمْنَ (fahimna) (fahimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْهَمُ (ʾafhamu) (ʾafhamu)	تَفْهَمُ (tafhamu) (tafhamu)	يَفْهَمُ (yafhamu) (yafhamu)		تَفْهَمَانِ (tafhamāni) (tafhamāni)	يَفْهَمَانِ (yafhamāni) (yafhamāni)		نَفْهَمُ (nafhamu) (nafhamu)	تَفْهَمُونَ (tafhamūna) (tafhamūna)	يَفْهَمُونَ (yafhamūna) (yafhamūna)
	f		تَفْهَمِينَ (tafhamīna) (tafhamīna)	تَفْهَمُ (tafhamu) (tafhamu)			تَفْهَمَانِ (tafhamāni) (tafhamāni)			تَفْهَمْنَ (tafhamna) (tafhamna)	يَفْهَمْنَ (yafhamna) (yafhamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْهَمَ (ʾafhama) (ʾafhama)	تَفْهَمَ (tafhama) (tafhama)	يَفْهَمَ (yafhama) (yafhama)		تَفْهَمَا (tafhamā) (tafhamā)	يَفْهَمَا (yafhamā) (yafhamā)		نَفْهَمَ (nafhama) (nafhama)	تَفْهَمُوا (tafhamū) (tafhamū)	يَفْهَمُوا (yafhamū) (yafhamū)
	f		تَفْهَمِي (tafhamī) (tafhamī)	تَفْهَمَ (tafhama) (tafhama)			تَفْهَمَا (tafhamā) (tafhamā)			تَفْهَمْنَ (tafhamna) (tafhamna)	يَفْهَمْنَ (yafhamna) (yafhamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْهَمْ (ʾafham) (ʾafham)	تَفْهَمْ (tafham) (tafham)	يَفْهَمْ (yafham) (yafham)		تَفْهَمَا (tafhamā) (tafhamā)	يَفْهَمَا (yafhamā) (yafhamā)		نَفْهَمْ (nafham) (nafham)	تَفْهَمُوا (tafhamū) (tafhamū)	يَفْهَمُوا (yafhamū) (yafhamū)
	f		تَفْهَمِي (tafhamī) (tafhamī)	تَفْهَمْ (tafham) (tafham)			تَفْهَمَا (tafhamā) (tafhamā)			تَفْهَمْنَ (tafhamna) (tafhamna)	يَفْهَمْنَ (yafhamna) (yafhamna)
императив الأمر	m		اِفْهَمْ (ifham) (ifham)			اِفْهَمَا (ifhamā) (ifhamā)				اِفْهَمُوا (ifhamū) (ifhamū)
	f		اِفْهَمِي (ifhamī) (ifhamī)							اِفْهَمْنَ (ifhamna) (ifhamna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُهِمْتُ (fuhimtu) (fuhimtu)	فُهِمْتَ (fuhimta) (fuhimta)	فُهِمَ (fuhima)		فُهِمْتُمَا (fuhimtumā) (fuhimtumā)	فُهِمَا (fuhimā) (fuhimā)		فُهِمْنَا (fuhimnā) (fuhimnā)	فُهِمْتُمْ (fuhimtum) (fuhimtum)	فُهِمُوا (fuhimū) (fuhimū)
	f		فُهِمْتِ (fuhimti) (fuhimti)	فُهِمَتْ (fuhimat) (fuhimat)			فُهِمَتَا (fuhimatā) (fuhimatā)			فُهِمْتُنَّ (fuhimtunna) (fuhimtunna)	فُهِمْنَ (fuhimna) (fuhimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْهَمُ (ʾufhamu) (ʾufhamu)	تُفْهَمُ (tufhamu) (tufhamu)	يُفْهَمُ (yufhamu) (yufhamu)		تُفْهَمَانِ (tufhamāni) (tufhamāni)	يُفْهَمَانِ (yufhamāni) (yufhamāni)		نُفْهَمُ (nufhamu) (nufhamu)	تُفْهَمُونَ (tufhamūna) (tufhamūna)	يُفْهَمُونَ (yufhamūna) (yufhamūna)
	f		تُفْهَمِينَ (tufhamīna) (tufhamīna)	تُفْهَمُ (tufhamu) (tufhamu)			تُفْهَمَانِ (tufhamāni) (tufhamāni)			تُفْهَمْنَ (tufhamna) (tufhamna)	يُفْهَمْنَ (yufhamna) (yufhamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْهَمَ (ʾufhama) (ʾufhama)	تُفْهَمَ (tufhama) (tufhama)	يُفْهَمَ (yufhama) (yufhama)		تُفْهَمَا (tufhamā) (tufhamā)	يُفْهَمَا (yufhamā) (yufhamā)		نُفْهَمَ (nufhama) (nufhama)	تُفْهَمُوا (tufhamū) (tufhamū)	يُفْهَمُوا (yufhamū) (yufhamū)
	f		تُفْهَمِي (tufhamī) (tufhamī)	تُفْهَمَ (tufhama) (tufhama)			تُفْهَمَا (tufhamā) (tufhamā)			تُفْهَمْنَ (tufhamna) (tufhamna)	يُفْهَمْنَ (yufhamna) (yufhamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْهَمْ (ʾufham) (ʾufham)	تُفْهَمْ (tufham) (tufham)	يُفْهَمْ (yufham) (yufham)		تُفْهَمَا (tufhamā) (tufhamā)	يُفْهَمَا (yufhamā) (yufhamā)		نُفْهَمْ (nufham) (nufham)	تُفْهَمُوا (tufhamū) (tufhamū)	يُفْهَمُوا (yufhamū) (yufhamū)
	f		تُفْهَمِي (tufhamī) (tufhamī)	تُفْهَمْ (tufham) (tufham)			تُفْهَمَا (tufhamā) (tufhamā)			تُفْهَمْنَ (tufhamna) (tufhamna)	يُفْهَمْنَ (yufhamna) (yufhamna)