غَسَلَ

Жене перу веш на обали Тигра код Мосула.

Корен: غ س ل*

Изговор:

DIN: ġasala  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. опрати
2. очистити
3. окупати
4. ударцем задати бол (Муфтић стр.1059)

Примери:

.غَسَلَتْ الوَالِدَةُ مَلَابِسَ الأَوْلَادِ

Мајка је опрала дечју одећу.

Синоними:

• جَلَا - прати
• نَظَفَ - очистити
• مَسَحَ - обрисати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
опрати	يَغْسِلُ	غَسَلَ	1.
добро опрати	يُغَسِّلُ	غَسَّلَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
бити опран, окупан	يَنْغَسِلُ	إِنْغَسَلَ	7.
окупати се, умити се	يَغْتَسِلُ	إِغْتَسَلَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• وَسَخَ - упрљати

Изреке и пословице:

.الدُّمُوع التَّائِبَةُ تُغَسِلُ وَصْمَةَ الذَنْبِ

Сузе покајнице спирају љагу кривице.

Асоцијације:

• غَسَّالَةُ المَلَابِسِ - веш машина

Изведене речи:

• غَاسِلٌ - перач, праља
• غَاسُولٌ - сапун
• غَسَّالٌ ج ون - перач (рубља)
• غَسَّالَةٌ ج ات - праља, строј за прање рубља
• غَسْلٌ - прање, купање
• غَسْلَةٌ ج غَسَلَاتٌ - једно прање или купање
• غِسْلَةٌ - вода (сапун, средство) за прање
• غِسْلِينٌ - вода од прања (рубља)
• غَسُولٌ - вода (средство) за прање
• غَسِيلٌ - прање, купање, испирање, рубље
• مُغْتَسَلٌ - вода за прање или купање
• مَغْسَلٌ - перионица, купатило
• مُغَسِّلٌ - човек који купа мртве
• مُغَسَّلٌ - умиваоник, лавор
• مَغْسَلَةٌ ج مَغَاسِلُ - умиваоник, сталак за умивање
• مَغْسُولٌ - окупан, опран

Сродни чланци са Википедије:

غَسَلَ

Преводи

Енглески: [1] Wash ☞en Италијански: [1] lavare ☞it Немачки: [1] vaske ☞de Шпански: [1] lavar ☞es Француски: [1] laver ☞fr Фински: [1] pestä ☞fi Грчки: [1] πλένω ☞el

Руски: [1] мыть ☞ru Португалски: [1] lavar ☞pt Македонски: [1] миење ☞mk Српски: [1] опрати ☞sr Мађарски: [1] mos ☞hu Бугарски: [1] измивам ☞bg Кинески: [1] 洗 ☞zh

Конјугација глагола غَسَلَ (ġasala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						غَاسِلٌ (ḡāsilun) (ġāsilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَغْسُولٌ (maḡsūlun) (maġsūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَسَلْتُ (ḡasaltu) (ġasaltu)	غَسَلْتَ (ḡasalta) (ġasalta)	غَسَلَ (ġasala)		غَسَلْتُمَا (ḡasaltumā) (ġasaltumā)	غَسَلَا (ḡasalā) (ġasalā)		غَسَلْنَا (ḡasalnā) (ġasalnā)	غَسَلْتُمْ (ḡasaltum) (ġasaltum)	غَسَلُوا (ḡasalū) (ġasalū)
	f		غَسَلْتِ (ḡasalti) (ġasalti)	غَسَلَتْ (ḡasalat) (ġasalat)			غَسَلَتَا (ḡasalatā) (ġasalatā)			غَسَلْتُنَّ (ḡasaltunna) (ġasaltunna)	غَسَلْنَ (ḡasalna) (ġasalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْسِلُ (ʾaḡsilu) (ʾaġsilu)	تَغْسِلُ (taḡsilu) (taġsilu)	يَغْسِلُ (yaḡsilu) (yaġsilu)		تَغْسِلَانِ (taḡsilāni) (taġsilāni)	يَغْسِلَانِ (yaḡsilāni) (yaġsilāni)		نَغْسِلُ (naḡsilu) (naġsilu)	تَغْسِلُونَ (taḡsilūna) (taġsilūna)	يَغْسِلُونَ (yaḡsilūna) (yaġsilūna)
	f		تَغْسِلِينَ (taḡsilīna) (taġsilīna)	تَغْسِلُ (taḡsilu) (taġsilu)			تَغْسِلَانِ (taḡsilāni) (taġsilāni)			تَغْسِلْنَ (taḡsilna) (taġsilna)	يَغْسِلْنَ (yaḡsilna) (yaġsilna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْسِلَ (ʾaḡsila) (ʾaġsila)	تَغْسِلَ (taḡsila) (taġsila)	يَغْسِلَ (yaḡsila) (yaġsila)		تَغْسِلَا (taḡsilā) (taġsilā)	يَغْسِلَا (yaḡsilā) (yaġsilā)		نَغْسِلَ (naḡsila) (naġsila)	تَغْسِلُوا (taḡsilū) (taġsilū)	يَغْسِلُوا (yaḡsilū) (yaġsilū)
	f		تَغْسِلِي (taḡsilī) (taġsilī)	تَغْسِلَ (taḡsila) (taġsila)			تَغْسِلَا (taḡsilā) (taġsilā)			تَغْسِلْنَ (taḡsilna) (taġsilna)	يَغْسِلْنَ (yaḡsilna) (yaġsilna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْسِلْ (ʾaḡsil) (ʾaġsil)	تَغْسِلْ (taḡsil) (taġsil)	يَغْسِلْ (yaḡsil) (yaġsil)		تَغْسِلَا (taḡsilā) (taġsilā)	يَغْسِلَا (yaḡsilā) (yaġsilā)		نَغْسِلْ (naḡsil) (naġsil)	تَغْسِلُوا (taḡsilū) (taġsilū)	يَغْسِلُوا (yaḡsilū) (yaġsilū)
	f		تَغْسِلِي (taḡsilī) (taġsilī)	تَغْسِلْ (taḡsil) (taġsil)			تَغْسِلَا (taḡsilā) (taġsilā)			تَغْسِلْنَ (taḡsilna) (taġsilna)	يَغْسِلْنَ (yaḡsilna) (yaġsilna)
императив الأمر	m		اِغْسِلْ (iḡsil) (iġsil)			اِغْسِلَا (iḡsilā) (iġsilā)				اِغْسِلُوا (iḡsilū) (iġsilū)
	f		اِغْسِلِي (iḡsilī) (iġsilī)							اِغْسِلْنَ (iḡsilna) (iġsilna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُسِلْتُ (ḡusiltu) (ġusiltu)	غُسِلْتَ (ḡusilta) (ġusilta)	غُسِلَ (ġusila)		غُسِلْتُمَا (ḡusiltumā) (ġusiltumā)	غُسِلَا (ḡusilā) (ġusilā)		غُسِلْنَا (ḡusilnā) (ġusilnā)	غُسِلْتُمْ (ḡusiltum) (ġusiltum)	غُسِلُوا (ḡusilū) (ġusilū)
	f		غُسِلْتِ (ḡusilti) (ġusilti)	غُسِلَتْ (ḡusilat) (ġusilat)			غُسِلَتَا (ḡusilatā) (ġusilatā)			غُسِلْتُنَّ (ḡusiltunna) (ġusiltunna)	غُسِلْنَ (ḡusilna) (ġusilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْسَلُ (ʾuḡsalu) (ʾuġsalu)	تُغْسَلُ (tuḡsalu) (tuġsalu)	يُغْسَلُ (yuḡsalu) (yuġsalu)		تُغْسَلَانِ (tuḡsalāni) (tuġsalāni)	يُغْسَلَانِ (yuḡsalāni) (yuġsalāni)		نُغْسَلُ (nuḡsalu) (nuġsalu)	تُغْسَلُونَ (tuḡsalūna) (tuġsalūna)	يُغْسَلُونَ (yuḡsalūna) (yuġsalūna)
	f		تُغْسَلِينَ (tuḡsalīna) (tuġsalīna)	تُغْسَلُ (tuḡsalu) (tuġsalu)			تُغْسَلَانِ (tuḡsalāni) (tuġsalāni)			تُغْسَلْنَ (tuḡsalna) (tuġsalna)	يُغْسَلْنَ (yuḡsalna) (yuġsalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْسَلَ (ʾuḡsala) (ʾuġsala)	تُغْسَلَ (tuḡsala) (tuġsala)	يُغْسَلَ (yuḡsala) (yuġsala)		تُغْسَلَا (tuḡsalā) (tuġsalā)	يُغْسَلَا (yuḡsalā) (yuġsalā)		نُغْسَلَ (nuḡsala) (nuġsala)	تُغْسَلُوا (tuḡsalū) (tuġsalū)	يُغْسَلُوا (yuḡsalū) (yuġsalū)
	f		تُغْسَلِي (tuḡsalī) (tuġsalī)	تُغْسَلَ (tuḡsala) (tuġsala)			تُغْسَلَا (tuḡsalā) (tuġsalā)			تُغْسَلْنَ (tuḡsalna) (tuġsalna)	يُغْسَلْنَ (yuḡsalna) (yuġsalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْسَلْ (ʾuḡsal) (ʾuġsal)	تُغْسَلْ (tuḡsal) (tuġsal)	يُغْسَلْ (yuḡsal) (yuġsal)		تُغْسَلَا (tuḡsalā) (tuġsalā)	يُغْسَلَا (yuḡsalā) (yuġsalā)		نُغْسَلْ (nuḡsal) (nuġsal)	تُغْسَلُوا (tuḡsalū) (tuġsalū)	يُغْسَلُوا (yuḡsalū) (yuġsalū)
	f		تُغْسَلِي (tuḡsalī) (tuġsalī)	تُغْسَلْ (tuḡsal) (tuġsal)			تُغْسَلَا (tuḡsalā) (tuġsalā)			تُغْسَلْنَ (tuḡsalna) (tuġsalna)	يُغْسَلْنَ (yuḡsalna) (yuġsalna)