опрати

опрати

опрати (српски, lat. oprati)[уреди]

Глагол[уреди]

опрати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.прен.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Перући одстранити нечистоћу. [1]
  2. Перући се одстранити нечистоћу са себе. [1]
  3. Оправдати се, скинути са себе кривицу, срамоту и сл. [1]

Примери:

  1. Сна̑ сва̏ко ве̏че свѐ кру и све̏кр ви мо̑ра о̀прат но̏ге. Сомбор [1]
  2. О̏нда опере́мо ле̑по, до̀бро опере́мо. Лаћарак [1]
  3. Ка̏ко с[е] мо̑ј Ба́та ро̀дио, ја̏ ни̏кад ни́сам гла̑ву о̏прала. Бешка [1]
  4. По̏сла о̀пе ру те̑ су̏до ве. [2] [3] [4] Перлез Мартонош Обзир Госпођинци Санад Ново Милошево Итебеј Кумане Зрењанин Шурјан Велики Гај Чента [1]
  5. И о̏нда ти̑ што су ѝшли на̀ гро̄бље, до̑ђу, о̀пе ру ру̑ке прѝт кућу и о̏ндак у̑ђу у̀ со бу и сѐ ду за а́стал. [5] Башаид [1]
  6. А о̀во̄ ле̑по о̀рӣбам пошто је то̏ по̀плеснивило, а то се о̏пере. [6] Ђала Јаша Томић [1]
  7. Очи̏сту све̏, опе̏ру, и о̏нда га [свињу] обрија́ду. [1]
  8. Опе̏рем су̏дове. Вршац [1]
  9. У со̏фт опе̏ремо, не̏ са водо̑м. [1]
  10. Ско̏ро полови́ну, полови́на отпа̏дне кад опе̏ремо и изра̑димо. Избиште [1]
  11. Кад о̀ни до̑ђу ку̏ћи, о̏нда се са̀мо о̀перу и ру́чају јел вѐчерају. Бегеч [1]
  12. О̑н се о̏про. [7] Фаркаждин Нови Сад Кикинда Ново Милошево Башаид [1]
  13. Ка[д] до̑ђемо ку̏ћи, само се опе̏ремо, и вѐчерамо, кра̏ве пому́земо. Вршац [1]


Синоними:

  1. офракати [1]


Изрази:

  1. Вода свеопере до црна образа ("све се може исправити осим укаљане части, угледа"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118, 119, 121, 147, 257, 271.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 118.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 157.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103, 147.

Напомене[уреди]