Пређи на садржај

шака

шака

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

шака (српски, lat. šaka)

Падеж Једнина Множина
Номинатив шака шаке
Генитив шаке шака
Датив шаци шакама
Акузатив шаку шаке
Вокатив шако шаке
Инструментал шаком шакама
Локатив шаци шакама

Именица

шака, ж

Категорије: риб. кол.


Облици:

[1.1.] шака [1]
[1.1.] шака, ша̏ке [1]

Слогови: ша-ка,  мн. ша-ке


Значења:

[1.] За ширину: од неколико сантиметара (размак од зглоба палца до корена малог прста). Јасеново[1]
[1.] За дужину: од неколико сантиметара (размак од врха средњег прста до корена шаке). Јасеново[1]
[1.] За количину нечега што може стати у стиснуту шаку. [1]
[1.] Мали број људи. Сомбор[1]
[2.] Доњи, проширени део весла. [1]
[3.] Врста божићног колача који је намењен мушком укућанину. [1]
[4.] Листићи на свадбеном колачу. Лаћарак[1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] рука [1], рука, фам. шапа фам., песница суж. [2]
[2.1.] даска [1]
[?.1.] чеп [1]


Примери:

[1.1.] О̏на у̏зме [наконче] у ша̑ка, и та̏ко га три́пут окре̑не. [3] [4] [5] [6] Избиште, Добановци, Шајкаш, Ново Милошево, Кумане, Меленци, Фаркаждин [1]
[1.2.] Три́пута гребе́мо сву̏д около гро̀ба сас три̑ пр̏ста јел са ша̏ком. [5] Башаид [1]
[1.3.] Ша̏ка чеља́дета, ал сна̑жна и чвр́ста. Обзир [1]
[1.4.] И о̏нда њѐгова родбѝна ба̑ци ша̏ку зѐмље у̀нӯтра и ка̑же: „Ла̏ка му цр̑на зѐмља!”. [5] Башаид, Нови Сад, Јасеново [1]
[1.5.] Долњи је део шака се зове. [7] Сремска Митровица [1]
[1.6.] Па ша̏ку опра̏им та́ко, исе̏цкам та́ко, то су пр̏сти. Избиште [1]
[2.1.] Завозно весло, оно мора да буде дугачко бар своја три и по до четир метра, а исто поседује шаку као и ово [рудерско]. [8] [7] Стари Сланкамен, Босут, Кленак, Сремски Карловци, Бачка Паланка, Футог, Нови Сад, Ковиљ, Гардиновци, Елемир, Перлез, Чента [1]
[3.1.] О̏ндак ко̏лко у̀кућана и̏ма му̏шки, ти̏ма пра̏ви ша̏ке, а же̏нскима ку̏рјаке. [9] Бешка, Буђановци, Сенпетер [1]
[3.2.] Домаћице су месиле различита фигурална пецива која се намењују укућанима на Божић (шака, сунце, срп и сл.). [1]
[3.3.] Мушкарцима припада колач орачева шака, а женама и девојкама витице или плетенице. [10] [1]
[3.4.] Ша̏ка, и вино̏град, и гу́мно, и се̑на пра̏ву о[д] те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]
[?.1.] Та̑ј о̏бртаљ се састо̀ји из две̑ др̀вене ша̏ке. [11] Српска Црња, Тител, Иђош, Кикинда, Башаид, Ботош, Орловат [1]

Изрази:

[1.7.] пропустити некога кроз шаке ("истући, изударати некога"). Сомбор, Ново Милошево [1]
[1.8.] кроспустити некога кроз шаке ("истући, изударати некога"; "Кад те кроспустим кроз шаке"). [1]
[1.9.] ићи некуд празних шака ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
[1.10.] делити капом и шаком ("исто"). Сомбор [1]
[1.11.] пасти некоме у шаке ("добити батине од некога"; "Пао му у шаке"). [1]
[1.12.] Имати шаку ко пракљача ("имати тешку руку"). Јасеново [1]
[1.13.] Давати и шаком и капом ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
[1.14.] измигољити се некоме из шака ("извући се, ослободити се нечије контроле"; "Измигољио ми се из шака"). [1]
[1.15.] живети ко тиче у дечији шака ("бити у нечијој власти, бити спутаван, страдати"). Јасеново [1]
[1.16.] допасти некоме шака ("добити батине од некога"; "Допо ми шака"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] длан

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

  • Енглески:

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  7. ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.
  11. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=шака&oldid=715272”