šaka
Изглед
šaka
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | šaka | šake |
Генитив | šake | šaka |
Датив | šaci | šakama |
Акузатив | šaku | šake |
Вокатив | šako | šake |
Инструментал | šakom | šakama |
Локатив | šaci | šakama |
Именица
šaka, ж
Категорије: риб. кол.
Облици:
Слогови: ša-ka, мн. ša-ke
Значења:
- [1.] Za širinu: od nekoliko santimetara (razmak od zgloba palca do korena malog prsta). Јасеново[1]
- [1.] Za dužinu: od nekoliko santimetara (razmak od vrha srednjeg prsta do korena šake). Јасеново[1]
- [1.] Za količinu nečega što može stati u stisnutu šaku. [1]
- [1.] Mali broj ljudi. Сомбор[1]
- [2.] Donji, prošireni deo vesla. [1]
- [3.] Vrsta božićnog kolača koji je namenjen muškom ukućaninu. [1]
- [4.] Listići na svadbenom kolaču. Лаћарак[1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Примери:
- [1.1.] Ȍna ȕzme [nakonče] u šȃka, i tȁko ga tríput okrȇne. [3] [4] [5] [6] Избиште, Добановци, Шајкаш, Ново Милошево, Кумане, Меленци, Фаркаждин [1]
- [1.2.] Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom. [5] Башаид [1]
- [1.3.] Šȁka čeljádeta, al snȃžna i čvŕsta. Обзир [1]
- [1.4.] I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [5] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
- [1.5.] Dolnji je deo šaka se zove. [7] Сремска Митровица [1]
- [1.6.] Pa šȁku oprȁim táko, isȅckam táko, to su pȑsti. Избиште [1]
- [2.1.] Zavozno veslo, ono mora da bude dugačko bar svoja tri i po do četir metra, a isto poseduje šaku kao i ovo [rudersko]. [8] [7] Стари Сланкамен, Босут, Кленак, Сремски Карловци, Бачка Паланка, Футог, Нови Сад, Ковиљ, Гардиновци, Елемир, Перлез, Чента [1]
- [3.1.] Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. [9] Бешка, Буђановци, Сенпетер [1]
- [3.2.] Domaćice su mesile različita figuralna peciva koja se namenjuju ukućanima na Božić (šaka, sunce, srp i sl.). [1]
- [3.3.] Muškarcima pripada kolač oračeva šaka, a ženama i devojkama vitice ili pletenice. [10] [1]
- [3.4.] Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
- [?.1.] Tȃj ȍbrtalj se sastòji iz dvȇ dr̀vene šȁke. [11] Српска Црња, Тител, Иђош, Кикинда, Башаид, Ботош, Орловат [1]
Изрази:
- [1.7.] propustiti nekoga kroz šake ("истући, изударати некога"). Сомбор, Ново Милошево [1]
- [1.8.] krospustiti nekoga kroz šake ("истући, изударати некога"; "Кад те кроспустим кроз шаке"). [1]
- [1.9.] ići nekud praznih šaka ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
- [1.10.] deliti kapom i šakom ("исто"). Сомбор [1]
- [1.11.] pasti nekome u šake ("добити батине од некога"; "Пао му у шаке"). [1]
- [1.12.] Imati šaku ko prakljača ("имати тешку руку"). Јасеново [1]
- [1.13.] Davati i šakom i kapom ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
- [1.14.] izmigoljiti se nekome iz šaka ("извући се, ослободити се нечије контроле"; "Измигољио ми се из шака"). [1]
- [1.15] živeti ko tiče u dečiji šaka ("бити у нечијој власти, бити спутаван, страдати"). Јасеново [1]
- [1.16.] dopasti nekome šaka ("добити батине од некога"; "Допо ми шака"). [1]
Асоцијације:
- [1.1.] dlan
Изведене речи:
- [1.1.]
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.