Пређи на садржај

šaka

šaka

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

šaka (српски, ћир. шака)

Падеж Једнина Множина
Номинатив šaka šake
Генитив šake šaka
Датив šaci šakama
Акузатив šaku šake
Вокатив šako šake
Инструментал šakom šakama
Локатив šaci šakama

Именица

šaka, ж

Категорије: риб. кол.


Облици:

[1.1.] šaka [1]
[1.1.] šaka, šȁke [1]

Слогови: ša-ka,  мн. ša-ke


Значења:

[1.] Za širinu: od nekoliko santimetara (razmak od zgloba palca do korena malog prsta). Јасеново[1]
[1.] Za dužinu: od nekoliko santimetara (razmak od vrha srednjeg prsta do korena šake). Јасеново[1]
[1.] Za količinu nečega što može stati u stisnutu šaku. [1]
[1.] Mali broj ljudi. Сомбор[1]
[2.] Donji, prošireni deo vesla. [1]
[3.] Vrsta božićnog kolača koji je namenjen muškom ukućaninu. [1]
[4.] Listići na svadbenom kolaču. Лаћарак[1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:


Синоними:

[1.1.] ruka [1], ruka, фам. šapa фам., pesnica суж. [2]
[2.1.] daska [1]
[?.1.] čep [1]


Примери:

[1.1.] Ȍna ȕzme [nakonče] u šȃka, i tȁko ga tríput okrȇne. [3] [4] [5] [6] Избиште, Добановци, Шајкаш, Ново Милошево, Кумане, Меленци, Фаркаждин [1]
[1.2.] Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom. [5] Башаид [1]
[1.3.] Šȁka čeljádeta, al snȃžna i čvŕsta. Обзир [1]
[1.4.] I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [5] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
[1.5.] Dolnji je deo šaka se zove. [7] Сремска Митровица [1]
[1.6.] Pa šȁku oprȁim táko, isȅckam táko, to su pȑsti. Избиште [1]
[2.1.] Zavozno veslo, ono mora da bude dugačko bar svoja tri i po do četir metra, a isto poseduje šaku kao i ovo [rudersko]. [8] [7] Стари Сланкамен, Босут, Кленак, Сремски Карловци, Бачка Паланка, Футог, Нови Сад, Ковиљ, Гардиновци, Елемир, Перлез, Чента [1]
[3.1.] Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. [9] Бешка, Буђановци, Сенпетер [1]
[3.2.] Domaćice su mesile različita figuralna peciva koja se namenjuju ukućanima na Božić (šaka, sunce, srp i sl.). [1]
[3.3.] Muškarcima pripada kolač oračeva šaka, a ženama i devojkama vitice ili pletenice. [10] [1]
[3.4.] Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
[?.1.] Tȃj ȍbrtalj se sastòji iz dvȇ dr̀vene šȁke. [11] Српска Црња, Тител, Иђош, Кикинда, Башаид, Ботош, Орловат [1]

Изрази:

[1.7.] propustiti nekoga kroz šake ("истући, изударати некога"). Сомбор, Ново Милошево [1]
[1.8.] krospustiti nekoga kroz šake ("истући, изударати некога"; "Кад те кроспустим кроз шаке"). [1]
[1.9.] ići nekud praznih šaka ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
[1.10.] deliti kapom i šakom ("исто"). Сомбор [1]
[1.11.] pasti nekome u šake ("добити батине од некога"; "Пао му у шаке"). [1]
[1.12.] Imati šaku ko prakljača ("имати тешку руку"). Јасеново [1]
[1.13.] Davati i šakom i kapom ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
[1.14.] izmigoljiti se nekome iz šaka ("извући се, ослободити се нечије контроле"; "Измигољио ми се из шака"). [1]
[1.15] živeti ko tiče u dečiji šaka ("бити у нечијој власти, бити спутаван, страдати"). Јасеново [1]
[1.16.] dopasti nekome šaka ("добити батине од некога"; "Допо ми шака"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] dlan

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

  • Енглески:

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  7. ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.
  11. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=šaka&oldid=715271”