рој

рој

Српски

рој (српски, lat. roj)

Падеж Једнина Множина
Номинатив рој ројеви
Генитив роја ројева
Датив роју ројевима
Акузатив рој ројеве
Вокатив роју ројеви
Инструментал ројем ројевима
Локатив роју ројевима


Именица

рој, м

Категорије: об.


Слогови: рој,  мн. ро-је-ви


Значења:

  1. Гомила, мноштво инсеката у лету. [1]
  2. Скуп пчела које су се излегле од једне матице у истој кошници и чине посебну заједницу.[1]
  3. Рој који се други изроји. [1]
  4. Рој који је изашао на Ђурђевдан. [1]
  5. Рој који је изашао на Духове. [2] Сомбор, Бочар[1]
  6. Исто. [2] Маргита, Ковин[1]
  7. Рој који је изашао на Светог Илију. [2] Ковин[1]
  8. Рој који је изашао у мају. [1]
  9. Рој који се први изроји. [1]
  10. Исто. [2] Пећинци, Пачир, Деспотово, Змајево[1]
  11. Рој који је изашао на Спасовдан. [2] Сомбор, Бочар, Меленци[1]
  12. Рој који се трећи по редоследу изроји. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

  1. Изроио се рој. [3] [4] [5] [6] [2] Избиште, Јамена, Вашица, Моровић, Бачинци, Кукујевци, Ердевик, Нештин, Визић, Дивош, Сусек, Лаћарак, Свилош, Сремска Митровица, Черевић, Бешеново, Кленак, Јарак, Рума, Ириг, Сремски Карловци, Обреж, Пећинци, Карловчић, Нови Карловци, Јаково, Суботица, Верушић, Жедник, Пачир, Жедник, Светозар Милетић, Сомбор, Мол, Сивац, Бачко Петрово Село, Бачки Брестовац, Кула, Врбас, Србобран, Бачко Градиште, Чуруг, Деспотово, Дероње, Змајево, Госпођинци, Бођани, Жабаљ, Товаришево, Мошорин, Каћ, Футог, Гардиновци, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Иђош, Кикинда, Бочар, Радојево, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Елемир, Јаша Томић, Зрењанин, Бока, Конак Томашевац Пландиште Маргита, Фаркаждин, Идвор, Велико Средиште, Иланџа, Вршац, Чента, Алибунар, Дебељача, Сефкерин, Крушчица, Дупљаја, Долово, Бела Црква, Баваниште, Дубовац, Омољица, Ковин [1]
  2. Рој се даје, не продаје. [2] Нови Карловци [1]
  3. И кад буду већ ове младе матице да се излегу, стара матица излази са ројом, а млада остаје. [7] Меленци [1]
  4. Ако је рој јаки, пропусту још неку пчелу. Избиште [1]
  5. Други рој излази после девет дана. [2] Чента, Визић, Кленак, Рума, Пачир, Бођани, Товаришево, Гардиновци, Српска Црња, Меленци, Бока, Конак, Маргита, Алибунар, Избиште, Долово [1]
  6. Други рој кад се роји, кад изиђе млого матица, већином по подне, од два до четир сата. [2] Велико Средиште [1]
  7. Ђурђевски рој, то је најбољи рој, ројеви су добри до Петровдана. [2] Обреж, Пећинци, Бочар, Меленци, Маргита [1]
  8. Мајски ројеви најбољи првенци, најјачи, могу се спремити до зиме да презиме сами. [2] Деспотово, Пећинци, Пачир, Змајево [1]
  9. У првим роју никад нема младе матице. [2] Меленци, Јарак, Јаково, Товаришево, Гардиновци, Српски Крстур, Маргита, Велико Средиште [1]
  10. После два дана кошница пусти и трећи рој, опет са младим матицама. [2] Меленци [1]
  11. Трећи рој је који излази три дана после другог роја. [2] Чента, Суботица, Светозар Милетић, Гардиновци, Идвор, Велико Средиште, Вршац, Избиште, Дупљаја, Бела Црква [1]

Изрази:

  1. пчел Бацати ˜ („ројити се (о пчелама)“). Идвор [1]

Асоцијације:

[1.1.] крдо, стадо, јато, чопор

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 1666.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 16.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 97.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.

Сродни чланци са Википедије:

[1] рој

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=рој&oldid=700315”