чопор

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

чопор

чопор (српски, lat. čopor)[уреди]

Именица[уреди]

чопор, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. чо̏пор, чо̏по̄р [1]
  2. чо̏пор [1]

Значења:

  1. Скуп животиња. [1]
  2. Велики број, гомила. [1]

Примери:

  1. Стока се чува у „чопорима”, осим коња који се чувају у „ергелама”. [2] [1]
  2. Било је у селу девет домаћинстава која су имала „чопоре” од по 300 оваца и чували их сваки за себе. [3] Јарковац [1]
  3. О̏де у̏ Сре̄м, на̀шо та̏мо бо̀гату, и̏ма сто̑ ла̑наца зѐмље, са̀ла̄ш, једѝница, не̑ма дѐце, и̏ма чо̏по̄р ова́ца, и̏ма све̏. [4] [5] [6] Ђала Сремска Митровица Змајево Госпођинци Шајкаш Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Зрењанин [1]
  4. Сто̑ кома́да̄ ова́ца̄, сто̑ кома́да̄ сви́ња̄, чо̏пор ко́ња — са̏мо пе̏[т]-ше̑с кома́да̄. Бачинци [1]
  5. И̏мам це́ли чо̏пор чушчи́ћа. Српска Црња [1]
  6. Ту̑ су те̏рали чо̏поре с ма̑рвом, те су по̀или. [7] [8] [9] [5] [6] [10] Бока Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Кукујевци Мартинци Ердевик Визић Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Инђија Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Дероње Госпођинци Товаришево Каћ Бачка Паланка Бегеч Футог Ђала Санад Мокрин Кикинда Итебеј Међа Тараш Зрењанин Перлез Фаркаждин Опово Црепаја Јасеново [1]
  7. Ѝду мо̀мци, ску̏пе се о̀ни у чо̏пору, па са̏д ѝду где и̏ма дѐвоја̄ка, па ће да их поли́вају. Кула [1]
  8. И̏ма чо̏пор ова́ца. Ђала [1]
  9. Пред нашу кућу сваки дан има цео чопор деца. Јасеново Бачинци Тараш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 95, 101. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338, 341.
  9. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 20, 150, 423, 452.

Напомене[уреди]