roj

roj

Srpski

roj (srpski, lat. roj)

Padež Jednina Množina
Nominativ roj rojevi
Genitiv roja rojeva
Dativ roju rojevima
Akuzativ roj rojeve
Vokativ roju rojevi
Instrumental rojem rojevima
Lokativ roju rojevima


Imenica

roj, m

Kategorije: ob.


Slogovi: roj,  mn. ro-je-vi


Značenja:

  1. Gomila, mnoštvo insekata u letu. [1]
  2. Skup pčela koje su se izlegle od jedne matice u istoj košnici i čine posebnu zajednicu.[1]
  3. Roj koji se drugi izroji. [1]
  4. Roj koji je izašao na Đurđevdan. [1]
  5. Roj koji je izašao na Duhove. [2] Sombor, Bočar[1]
  6. Isto. [2] Margita, Kovin[1]
  7. Roj koji je izašao na Svetog Iliju. [2] Kovin[1]
  8. Roj koji je izašao u maju. [1]
  9. Roj koji se prvi izroji. [1]
  10. Isto. [2] Pećinci, Pačir, Despotovo, Zmajevo[1]
  11. Roj koji je izašao na Spasovdan. [2] Sombor, Bočar, Melenci[1]
  12. Roj koji se treći po redosledu izroji. [1]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Primeri:

  1. Izroio se roj. [3] [4] [5] [6] [2] Izbište, Jamena, Vašica, Morović, Bačinci, Kukujevci, Erdevik, Neštin, Vizić, Divoš, Susek, Laćarak, Sviloš, Sremska Mitrovica, Čerević, Bešenovo, Klenak, Jarak, Ruma, Irig, Sremski Karlovci, Obrež, Pećinci, Karlovčić, Novi Karlovci, Jakovo, Subotica, Verušić, Žednik, Pačir, Žednik, Svetozar Miletić, Sombor, Mol, Sivac, Bačko Petrovo Selo, Bački Brestovac, Kula, Vrbas, Srbobran, Bačko Gradište, Čurug, Despotovo, Deronje, Zmajevo, Gospođinci, Bođani, Žabalj, Tovariševo, Mošorin, Kać, Futog, Gardinovci, Đala, Srpski Krstur, Banatsko Aranđelovo, Novi Kneževac, Mokrin, Iđoš, Kikinda, Bočar, Radojevo, Novo Miloševo, Srpska Crnja, Bašaid, Novi Bečej, Itebej, Međa, Elemir, Jaša Tomić, Zrenjanin, Boka, Konak Tomaševac Plandište Margita, Farkaždin, Idvor, Veliko Središte, Ilandža, Vršac, Čenta, Alibunar, Debeljača, Sefkerin, Kruščica, Dupljaja, Dolovo, Bela Crkva, Bavanište, Dubovac, Omoljica, Kovin [1]
  2. Roj se daje, ne prodaje. [2] Novi Karlovci [1]
  3. I kad budu već ove mlade matice da se izlegu, stara matica izlazi sa rojom, a mlada ostaje. [7] Melenci [1]
  4. Ako je roj jaki, propustu još neku pčelu. Izbište [1]
  5. Drugi roj izlazi posle devet dana. [2] Čenta, Vizić, Klenak, Ruma, Pačir, Bođani, Tovariševo, Gardinovci, Srpska Crnja, Melenci, Boka, Konak, Margita, Alibunar, Izbište, Dolovo [1]
  6. Drugi roj kad se roji, kad iziđe mlogo matica, većinom po podne, od dva do četir sata. [2] Veliko Središte [1]
  7. Đurđevski roj, to je najbolji roj, rojevi su dobri do Petrovdana. [2] Obrež, Pećinci, Bočar, Melenci, Margita [1]
  8. Majski rojevi najbolji prvenci, najjači, mogu se spremiti do zime da prezime sami. [2] Despotovo, Pećinci, Pačir, Zmajevo [1]
  9. U prvim roju nikad nema mlade matice. [2] Melenci, Jarak, Jakovo, Tovariševo, Gardinovci, Srpski Krstur, Margita, Veliko Središte [1]
  10. Posle dva dana košnica pusti i treći roj, opet sa mladim maticama. [2] Melenci [1]
  11. Treći roj je koji izlazi tri dana posle drugog roja. [2] Čenta, Subotica, Svetozar Miletić, Gardinovci, Idvor, Veliko Središte, Vršac, Izbište, Dupljaja, Bela Crkva [1]

Izrazi:

  1. pčel Bacati ˜ („rojiti se (o pčelama)“). Idvor [1]

Asocijacije:

[1.1.] krdo, stado, jato, čopor

Izvedene reči:

[1.1.] [[]]


Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 1666.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 16.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 97.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] roj

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=рој&oldid=700315”