Пређи на садржај

roj

roj

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив roj rojevi
Генитив roja rojeva
Датив roju rojevima
Акузатив roj rojeve
Вокатив roju rojevi
Инструментал rojem rojevima
Локатив roju rojevima


Именица

roj, м

Категорије: об.


Облици:

  1. rȍj [1]

Слогови: roj,  мн. ro-je-vi


Значења:

  1. Gomila, mnoštvo insekata u letu. [1]
  2. Skup pčela koje su se izlegle od jedne matice u istoj košnici i čine posebnu zajednicu. [1]
  3. Roj koji se drugi izroji. [1]
  4. Roj koji je izašao na Đurđevdan. [1]
  5. Roj koji je izašao na Duhove. [2] Сомбор, Бочар[1]
  6. Isto. [2] Маргита, Ковин[1]
  7. Roj koji je izašao na Svetog Iliju. [2] Ковин[1]
  8. Roj koji je izašao u maju. [1]
  9. Roj koji se prvi izroji. [1]
  10. Isto. [2] Пећинци, Пачир, Деспотово, Змајево[1]
  11. Roj koji je izašao na Spasovdan. [2] Сомбор, Бочар, Меленци[1]
  12. Roj koji se treći po redosledu izroji. [1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Примери:

  1. Izroȉo se rȏj. [3] [4] [5] [6] [2] Избиште, Јамена, Вашица, Моровић, Бачинци, Кукујевци, Ердевик, Нештин, Визић, Дивош, Сусек, Лаћарак, Свилош, Сремска Митровица, Черевић, Бешеново, Кленак, Јарак, Рума, Ириг, Сремски Карловци, Обреж, Пећинци, Карловчић, Нови Карловци, Јаково, Суботица, Верушић, Жедник, Пачир, Жедник, Светозар Милетић, Сомбор, Мол, Сивац, Бачко Петрово Село, Бачки Брестовац, Кула, Врбас, Србобран, Бачко Градиште, Чуруг, Деспотово, Дероње, Змајево, Госпођинци, Бођани, Жабаљ, Товаришево, Мошорин, Каћ, Футог, Гардиновци, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Иђош, Кикинда, Бочар, Радојево, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Елемир, Јаша Томић, Зрењанин, Бока, Конак Томашевац Пландиште Маргита, Фаркаждин, Идвор, Велико Средиште, Иланџа, Вршац, Чента, Алибунар, Дебељача, Сефкерин, Крушчица, Дупљаја, Долово, Бела Црква, Баваниште, Дубовац, Омољица, Ковин [1]
  2. Rȏj se dáje, ne pròdāje. [2] Нови Карловци [1]
  3. I kad bȕdu već òve mláde mȁtice da se izlégu, stȃra mȁtica ìzlazi sa rȍjom, a mláda òstaje. [7] Меленци [1]
  4. Ako je rȍj jáki, propȕstu jȍš nȅku pčȅlu. Избиште [1]
  5. Drȕgi rȏj ìzlazi posle dȅvet dána. [2] Чента, Визић, Кленак, Рума, Пачир, Бођани, Товаришево, Гардиновци, Српска Црња, Меленци, Бока, Конак, Маргита, Алибунар, Избиште, Долово [1]
  6. Drȕgi rȏj kad se rȍji, kad izȋđe mlȍgo mȁtica, većȉnom po pódne, od dvȃ do čȅtir sȃta. [2] Велико Средиште [1]
  7. Đùrđevski rȏj, tȏ je nȃjbolji rȏj, ròjevi su dòbri do Pètrovdȃna. [2] Обреж, Пећинци, Бочар, Меленци, Маргита [1]
  8. Màjski ròjevi nȃjbolji pr̀venci, nȃjjači, mògū se sprȅmiti do zíme da prezíme sámi. [2] Деспотово, Пећинци, Пачир, Змајево [1]
  9. U pȓvim rȍju nȉkad nȇma mláde mȁtice. [2] Меленци, Јарак, Јаково, Товаришево, Гардиновци, Српски Крстур, Маргита, Велико Средиште [1]
  10. Posle dvȃ dȃna kȍšnica pȕsti i trȅći rȏj, òpet sa mládim mȁticama. [2] Меленци [1]
  11. Trȅći rȏj je kòji ìzlazi trȋ dȃna posle drȕgog rȍja. [2] Чента, Суботица, Светозар Милетић, Гардиновци, Идвор, Велико Средиште, Вршац, Избиште, Дупљаја, Бела Црква [1]

Изрази:

  1. pčel Bácati ˜ ("rojiti se (o pčelama)"). Идвор [1]

Асоцијације:

[1.1.] krdo, stado, jato, čopor

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 1666.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 16.
  5. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 97.
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.
  7. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.

Сродни чланци са Википедије:

[1] roj